Na Malom Petrovom salašu kod Apatina nestala tri juneta i ovca

Sa obližnje livade Malog Petrovog salaša u blizini Apatina nestala su tri juneta i ovca u sred bela dana na 300 metara od farme i prisusutva nekolicine ratara.

U neposrednoj blizini, na obližnjoj livadi salaša, poznatog po brojnim vrstama domaćih i divljih životinja, čuvenom i kao škola prirode za đake, na misteriozan način nestala su tri juneta i ovca, dok su bili na ispaši. Vlasnik salaša Petar Rašeta i nekoliko ratara koji su u blizini obrađivali svoje njive, nisu primetili ništa sumnjivo, nepoznata vozila ili ljude, a u tom trenutku bilo je 13 sati i 30 minuta.

"Svoje blago koje puštam na otvoreno sam dočekivao tog dana. Koze, morke, guske, patke, ćurke, mangulice, pripitomljene divlje svinje, su sve bile na broju. Tri juneta i jedina ovca koju imam su stalno zajedno na ispaši, nestali su u roku pola sata pošto sam ih video. Kada sam u 14 sati pošao po njih nisam ih našao. Tog dana sam pešice i autom obišao celo područje atara." - kaže Rašeta, dodajući da je pregledao i šire područje u prečniku više desetina kilometara.

"Tragova bilo kakvog teretnog vozila ili životinja nisam uspeo da vidim jer je zemlja bila suva. Ljudi me ovde poznaju, svi smo komšije, obišao sam lokalne farme i domaćinstva, ali nigde junadi i ovce." - priča Rašeta, koji već 15 godina na svojoj farmi prima turiste, strance i domaće, decu iz škola.
 
Rašeta, saobraćajni inženjer, ugledni preduzetnik, kaže da ne može da sumnja na lopove bez dokaza.

"Ako je stoka ukradena reč je o vrhunskom profesionalcu jer su to zapravo polu divlje životinje, koje ne trpe nepoznate ljude i koje više vremena provode po okolnim pašnjacima i šumama nego što su zatvorene iza žice na farmi." - objašnjava on.

Misteriozni nestanak stoke je prijavljen policiji, oglasi se vrte na lokalnim medijima, plakati su po gradu, ali za proteklih šest dana ni traga ni glasa o nestalim životinjama. Rašeta kaže da za 15 godina nijedno pile nije nestalo ili zalutalo, a kamoli junice stare godinu i po dana i ovca. Ističe da mu je najžalije što su dve junice u vlasništvu prijatelja koji živi od uzgoja stoke.

(Piše: Sofija Pualić Špero)