Pobedimo bolest - mi možemo, ja mogu

Svetski dan borbe protiv raka obeležava se 4. februara na globalnom nivou i ove godine sa sloganom Mi možemo, ja mogu. Cilj ove kampanje je da pozove ljude širom sveta na akciju kako bi udruženi ostvarili poboljšanja u primarnoj i sekundarnoj prevenciji, lečenju i položaju lečenih pacijenata u svojim socijalnim sredinama. Na ovaj dan imamo priliku da ispitamo naše nacionalne i lokalne strategije u borbi protiv ove teške bolesti, da identifikujemo pobedničke načine ove borbe kako bi ubrzali napredak u smanjenju broja obolelih, povećanju  broja uspešno lečienih ljudi i doprineti njihovom boljem kvalitetu života za vreme lečenja i posle njega.

Globalna akcija Mi možemo, ja mogu je osvešćivanje ljudi kroz podatke Svetske zdravstvene organizacije da svake godine od raka umre 8,2 miliona ljudi od kojih je 4 miliona mlađe od 69 godina. Kod nas svake godine umre oko 20.000 obolelih. Ovo je prilika da se o raku što više govori. Šta mi možemo uraditi:

1. Delovati na javnu politiku na svim nivoima u cilju veće javnosti podataka o činiocima rizika i poboljšanju dostupnosti najvažnijih lekova. Tražiti od Vlade RS da preduzme akcije kojima se smanjuje smrtnost od raka, a poboljšava kvalitet života i stopa preživljavanja. U razvijenim zemljama opada stopa smrtnosti, a kod nas raste.

2. Vlade,zajednice, škole, ustanove i mediji moraju i mogu srušiti predrasude o raku, kako bi ljudi imali tačne i relevantne podatke o raku, merama prevencije, ranog otkrivanja i sveobuhvatnog lečenja i nege.

3. Partnerstvo na svim nivoima i kroz više sektora može dovesti do zajedničkog cilja. Naročito je važno zajedničko delovanje zdravstvenog, socijalnog i finansijskog sektora.

4. Svetska zajednica traži upotrebu svih resursa u smanjivanju oboljevanja od raka, a na osnovu jednakosti svih ljudi bez obzira na socijalno-ekonomski status i geografsku pripadnost.

5. Nega obolelih i borba protiv bola moraju biti svima dostupne i svuda jednakog kvaliteta

Najbrži porast broja obolelih a i visoka smrtnost se javlja u nerazvijenim zemljama i zemljama u kojima su ograničena raspoloživa sredstva za dijagnostiku ili uopšte ne postoje. Obzirom na visoku učestalost malignih oboljenja Skupština svetske zdravstvene organizacije je na svom zasedanju u Ženevi 2005. godine donela Rezoluciju o prevenciji i kontroli raka i ukazala na potrebu donošenja sveobuhvatnih nacionalnih programa prevencije i kontrole maligne bolesti Republika Srbija je 2009. godine donela Nacionalni program borbe protiv raka, a 2013. Nacionalne programe skrininga tj. ranog otkrivanja grlića materice, dojke i kolorektalnog karcinoma.

Utešno je, ako se zna, da se kod 30% populacije može sprečiti nastajenje raka merama primarne prevencije a još 30% obolelih se može izlečiti merama sekundarne prevencije ako se bolest na vreme dijagnostikuje i leči.

Najvažnije poruke primarne prevencije su:

1. Ne pušiti i ne izlagati se dimu

2. Izbegavajte gojaznost

3. Bavite se fizičkim aktivnostima svaki dan

4. Povečajte unos voča i povrča, jedite raznovrsno i najmanje pet obroka dnevno. Ograničite unos alkohola na 1-2 čašice dnevno.

5. Ne izlagati se preterano jakom suncu

6. Pratite upozorenja o izlaganju ili konzumaciji jedinjenjima koja mogu izazvati rak.

Pravila iz sekundarne prevencije su:

7. Žene i muškarci stariji od 50 godina treba da urade test u stolici na skriveno krvarenje-skrining kolorekralnog karcinoma

8. Žene od 45-69 godina da učestvuju u skriningu raka dojke svake druge godine. Žene posle 25 godine treba da vrše samopregled dojke jednom mesečno, a jednom godišnje odu na klinički pregled dojki kod ginekologa.

9. Žene posle 25 pa do 69  godina treba da jednom godišnje kontrolišu grlić materice.

10. Treba se vakcinisati od hepatitis B te češče kontrolisati prisustvo bakterije Heliobacter pilori i Papiloma virusa.

Rak pluća je u porastu. Njegovi simptomi se kasno otkrivaju, zato kod pojave dugotrajnog kašlja i gušenja javite se lekaru. Simptomi obolele prostate su često mokrenje, slab mlaz mokraće i dugortajno, nepotpuno izmokravanje, bolovi u donjem stomaku.

Društvo za borbu protiv raka Sombor sa svojom sekcijom u Apatinu je tu da utiče svojim radom na podizanju svesti o rizicima za pojavu maligne bolesti i ukazuje na mere da do nje ne dođe. A i kada se ona dijagnostikuje da svijim znanjem, iskustvom i saosećanjem bude uz obolelog na teškom putu ozdravljenja. Života nema bez bolesti i patnje. Imamo pravo da se borimo protiv patnje a za to nam je potrebna pomoć drugih koji su več iskusili bolest bilo kao pacijent ili kao član njegove porodice. Kod nas su i ljudi čije je životna misija da pomažu drugome.