Pokrajinski ombudsman je 25 januara 2010 godine

Pokrajinski ombudsman je 25 januara 2010 godine u Skuptšini APV održao tribinu na kojoj je predstavljena publikacija „Sloboda izražavanja i ljudska prava novinara u Vojvodini“. Ističući činjenicu da se mediji nazivaju i „sedmom silom“ pa i „četvrtom granom vlasti“ – uz zakonodavnu, izvršnu i sudsku, dr Dejan Janča pokrajinski ombudsman je podvukao značaj dobre saradnje institucije ombudsmana sa medijima budući da je njihov prevashodni zadatak ukazivanje na kršenje ljudskih prava.

Govoreći o privatizaciji medija u Vojvodini i medijima na jezicima nacionalnih manjina, Žužana Serenčeš, novinarka Radija „Slobodna Evropa“ pomenula je na podatke iz istraživanja koji ukazuju na to da ispitanici, odnosno novinari nisu dovoljno bili upoznati sa time šta proces privatizacije medija podrazumeva, odnosno da su „o ključnom pitanju medijske tranzicije u Vojvodini i Srbiji imali potpuno nedoređen stav.“ Iako svesni dalekosežnih posledica po pitanju opstanka kako lokalnih, tako i medija na jezicima nacionalnih manjina, većina novinara smatra da se  u Vojvodini mora pronaći način da se za nekomercijalne medijske sadržaje obezbedi informisanje na jezicima nacionalnih manjina.

Dinko Gruhonjić, stručni saradnik na Odseku za medijske studije FFNS-a, predsednik NDNV-a i šef dopisništva Novinske agencije „Beta“ za Vojvodinu, na samom početku svog izlaganja konstatovao je da je devedesetih godina prošlog veka „mogao da izveštava i piše slobodnije nego danas.“

Razlog za to Gruhonjić nalazi u činjenici da su u medijima prevashodno zastupljeni pseudo-događaji u vezi sa aktuelnim političkim događanjima, da pravog istraživačkog novinarstva gotov da i nema, te u tome da je u redakcijama prisutna „sofisticirana cenzura“ putem ekonomskih uticaja na medije, odnosno autocenzura kod samih novinara.

Danica Todorov, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, govorila je o ženama u medijima i medijskoj slici žene i istakla da je istraživanje potvrdilo da novinarke, iako u proseku obrazovanije od svojih muških kolega, još uvek teže dospevaju na rukovodeća ili urednička mesta u medijima.

Bavljenje ovom stukom u njihovom slučaju se mnogo više odražava i na njihov privatni život. Povlačeći paralele sa sličnim istraživanjima na ovu temu, Todorov je naglasila da je položaj žena u novinarskoj profesiji odraz stava celokupnog našeg društva prema ženama uopšte. Publikacija „Sloboda izražavanja i ljudska prava novinara u Vojvodini“ nastala je kao rezultat istoimenog istraživanja sprovedenog krajem 2007. i početkom 2008. godine.