Pola veka Gimnazije u Apatinu

Za 50 godina postojanja, kroz apatinsku gimnaziju “Nikola Tesla” prošlo je 35 generacija, iz školskih klupa izašlo više od 25000 učenika, na čelu škole je bilo osam direktora, a mnoge generacije su uskraćene lepotom gimnazijskih dana, zbog pauze od 13 godina, kada je bilo usmereno obrazovanje.
- Zahvaljujći gimnaziji, u gradu je stvorena intelektualna elita - lekari, profesori, inženjeri, slikari, pisci, novinari, naučnici, kojih je, do osnivanja gimnazije, malo bilo. Njeni đaci uvek su bili pokretači razvoja grada - rekao je sadašnji direktor Kostadin Mićović, dok su se učenici svih generacija, prepoznavali, radosni zbog novog susreta, okupljeni u holu škole, kasnije na svečanosti u Domu kulture koja je počela sa “Gaudeamus igitur”, a završila se uz muziku u banji Junaković. Nekadašnja gimnazijalka, sada profesor srpskog jezika Radmila Grbić, doputovala je iz Beograda, da se podseti najlepših dana, kako kaže, u životu.
-Odustala sam od ekskurzije, da bih videla svoje prijatelje iz osme generacije. Ovakav jubilej se ne propušta - rekla je Radmila, dok se profesor engleskog jezika Srđan Šerer najviše seća prve generacije, koja je, po njemu, kao vesnik novog doba, bila najjača, iako su njegova preradavanja slušali đaci 15 generacija.
Nekada učenica gimnazije Dušanka Dubajić, nastavnica likovnog u penziji, sa setom, priča, kazujući da je poziv prosvetara najlepši na svetu.
-Uz đake profesori ostaju večno mladi. Nema veće radosti od toga da decu zainteresujete za znanje i da vas oni na času sa radošću dočekuju - kaže Dubajićeva, dok nekadašnjeg profesora matematike Janoša Pintera, pozdravljaju učenici, kojima je zaista umeo da prenese znanje iz matematike.
- Od Pintera smo mnogo naučili, jer je taj predmet za nas nije bio “bauk”, zbog strpljenja koje je profesor imao da nam pojednostavi ovaj predmet, iako je nama sa društveno-jezičkog smer bilo teže da sve “ukapiramo” - kaže učenica sedme generacije Lujza Mesaroš, dok se učenica Koviljka Zelić, seća kako je njena generacija nastavu pohađala u zgradi osnovne škole, iza crkve i kako su u prvom razredu, prisustvovali polaganju kamena temeljca sa novu gimnaziju.
-Iako nisam pohađala školu u novoj zgradi, došla sam ovde na jubilej, jer zgrade nisu važne, koliko sećanja na gimnazijske dane - rekla je Zelićeva.
Nažalost među profesorima, direktorima, učenicima, mnogih više nema, ali su dogodvštine o njima iz mladalačkih dana, vraćale sećanja na najlepši način. Gimnazija je za jubilej izdala monografiju, u kojoj su zabeleženi sve generacije i predavači ove škole.
Dnevnik.rs