Potopljeno apatinsko brodogradilište

Pre nekoliko meseci Brodogradilište “Apatin” je proglasilo bankrot, a ubrzo je proglašen i stečaj. Na ročištu u Privrednom sudu u Somboru ovih dana je utvrđeno

da Brodogradilište duguje 1,186 milijardu dinara, da se prijavilo 226 poverilaca, od kojih su najveći Vojvođanska banka i TIM grupa iz Sremske Mitrovice, koja je trenutno zakupila apatinsko brodogradilište i angažovala oko 80 nekadašnjih radnika ove firme, dok je više od stotinu poslato na Tržište rada. U toku je, po rečima stečajnog upravnika Predraga Ljubovića, i utvrđivanje vrednosti firme da bi se donela odluka o načinu prodaje.

Radnici, nezadovoljni ovakvih ishodom, kako nezvanično saznajemo, obratili su se Okružnom tužilaštvu u Somboru da ispita poslovanje firme od trenutka privatizacije pre sedam godina, i to ne samo Brodogradilišta u Apatinu nego i onih u Sremskoj Mitrovici i Bezdanu. Radnici traže da se započeti stečajni postupak obustavi dok se ne utvrde činjenice. Po njihovom zahtevu pokrenut je postupak u Tužilaštvu.

Radnici (imena su poznata redakciji) tvrde da su tokom proteklih sedam godina u Apatinu izgrađena 32 broda i obavljen remont na više brodova. Međutim, istovremeno, firmin žiro-račun je blokiran svih sedam godina, a gubici su se gomilali. Jedno od pitanja radnika je zbog čega vlasnik firme nije menjao rukovodstvo. Takođe, oni kažu da do danas nisu sigurni u to da li je vlasnik Brodogradilišta Vojin Lazarević ili neko drugi.

Zbog blokade računa, zarade im je isplaćivala TIM grupa, gde je, kako sumnjaju, završavao i novac od prodaje brodova. Kada je Brodogradilište prodavano, njegova cena je, kažu, bila niža zbog duga Vojvođanskoj banci, ali on nije vraćen.

– Kako je nekada izgradnjom samo jednog broda godišnje čak 700 zaposlenih ostvarivalo visoke zarade, a dobijali su i višak, a sada s pet brodova ne može da živi upola manje zaposlenih? – pitaju se nezadovoljni radnici.

Zaposleni takođe postavljaju pitanje ko je kontrolisao investiciona ulaganja – kojih, po njihovoj oceni, nije bilo – jer je to bila obaveza koju je kupac preuzeo prilikom kupovine firme. Štaviše, kažu, iz firme se odvozio materijal, a isečen je i novi, tek završeni brod i odnet. Odnet je takođe i kompletan nameštaj od plemenitog drveta koji je dopremljen da se ugradi u brod. Mašine koje su dopremane iz Holandije ni carina dugo nije želela da preuzme jer su bile u izuzetno lošem stanju.

Apatinski brodograditelji, odnosno organizacija sindikata, imala je u vlasništvu i odmaralište u Petričanima kod Zadra. Reč je o šest kuća s po tri spavaće sobe i zajedničkim prostorijama i velikim restoranom. Ni sindikat ni radnici ne znaju šta je s ovom imovinom, koja se, kako tvrde, nije mogla privatizovati bez saglasnosti sindikata. Kako kažu, sva njihova pitanja ostajala su bez odgovora, a odgovor nije dobio ni sindikat. Odgovor traže i odgovor na pitanje zbog čega su zaposleni jedva dobijali minimalac dok je menadžment dobijao visoke zarade a firma ostvarivala gubitke. Da li je neko namerno radio na tome da se apatinsko borodogradilište obezvredi i da više stotina ljudi ostane bez posla, pitanje je na koje traže odgovor jer, kako kažu, a to je i vidljivo, Brodogradilište i danas radi punom parom. Sve hale su zauzete, a i spoljni dokovi, dok je većina do sada zaposlenih na evidenciji nezaposlenih. (Dnevnik)