Prigrevica: Selo visokoobrazovanih koje neguje kulturu i tradiciju

 

Školovanje današnjih stanovnika Prigrevice, tj. kolonista iz Like i Banije, započelo je odmah nakon njihovog dolaska u Prigrevicu 1945./46. godine, kada se u jednom razredu moglo naći po nekoliko različitih generacija. Zgrada Osnovne škole „Mladost“ u Prigrevici sagrađena je 1983. godine. Do tada se nastava odvijala u više funkcionalano nepovezanih zdanja, što je uveliko otežavalo obrazovno- vaspitni rad. 2006. godine sagrađena je i sportska hala. 

 

 

Direktor OŠ ,,Mladost'' u Prigrevici u periodu od 2007. do 2015. godine bila je Evica Ostojić, da bi novi mandat ponovo otpočela u decembru 2016. godine.

 

Pitali smo Ostojićevu po čemu se sistem obrazovanja u prigrevačkoj školi izdvaja od ostalih kad iznedri tako velik broj visokoobrazovanih ljudi?

 

- Pročitala sam podatak o značajnom procentu visokoobrazovanih u Prigrevici. Koliko se sećam, svaka druga kuća u Prigrevici ima člana porodice koji je završio visoku školu. Sa tim podatkom se moji Prigrevčani ponose. Da bih dala tačan odgovor na pitanje zašto je to tako, trebalo bi sprovesti opsežna istraživanja i pronaći korelaciju. Koliki je doprinos škole, a koliki je doprinos genetike, talenta i gorštačke upornosti? U svakom slučaju, škola se trudi da prati savremene trendove, ali i da ne zaboravimo svoju tradiciju, rekla je za 025info web portal direktorka OŠ ,,Mladost''.

 

Kada su uslovi za rad u pitanju, Ostojićeva kaže da se trude da škola bude opremljena savremenim nastavnim sredstvima. 

 

- Ovde moram da istaknem i našeg velikog donatora, gospodina Ernsta Jegera, a koji je školi mnogo pomogao u zadnjih desetak godina. Nastava fizičkog vaspitanja i sportske aktivnosti odvijaju se u sportskoj hali. Naravno, uslovi uvek mogu biti bolji, ali mislim da naša škola raspolaže sa veoma dobrim uslovima za odvijanje obrazovno-vaspitnog rada. U školi radi deset sekcija: kreativne radionice, foto-sekcija, ručni rad, recitatorska sekcija, likovna sekcija, odbojkaška, saobraćajna, hor i Klub UN. Veliki broj učenika su članovi ovih sekcija. U saradnji sa Prigrevačkim šah-klubom otvorili smo i školu šaha, koju naši učenici mogu da pohađaju, priča Evica. 

 

 

Pored svih nagrada koje su učenici i nastavnici škole osvojili na raznim takmičenjima, pored nagrade za najuređeniju školu koju je škola svojevremeno dobila, u OŠ ,,Mladost'' ističu da su učenici, roditelji, nastavnici i rukovodstvo škole najponosniji na činjenicu da su ocenjeni najvišom ocenom za kvalitet rada u spoljašnjem vrednovanju Ministarstva procene, a taj nivo je zaista teško održati.

 

- Trenutno imamo 210 učenika raspoređenih u devet odeljenja. Kao i većina škola u seoskim sredinama, primetan je trend naglog opadanja broja učenika. Razlozi su svima poznati. Vidljiva je migracija stanovništva iz sela u grad, selidba u instranstvo, nizak prirodni priraštaj. Ono što bih istakla kao razlog jeste i taj visok procenat fakultetski obrazovanih ljudi, koji su se u neka davna vremena i vraćali u svoje selo, a danas je to prava retkost, kaže Ostojićeva.

 

Kako saznajemo od direktorke prigrevačke škole, trenutno je najveći problem krov škole.

 

- Lokalna samouprava je ove godine izdvojila sredstva za realizaciju projekta sanacije krova i nadam se da će ovaj projekat biti realizovan do kraja godine. Ove godine je napravljena i teretana na otvorenom u dvorištu naše fiskulturne sale. Projekat su zajednički finansirali Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i lokalna samouprava. Od prošle godine vrši se zamena spoljne stolarije po fazama, što takođe finansira lokalna samouprava, rekla je Evica Ostojić.

 

Posle 1960. godine mnoga mesta u Vojvodini, koja su bila naseljena kolonistima, počela su sa podizanjem spomen obeležja vezanih za žrtve rata. Slična ideja javila se i u Prigrevici. Tako da je 1966. godine u čast dvadesetogodišnjici kolonizacije, politički akt Prigrevice i organi upravljanja i rukovođenja Zadruge dogovorili da se podigne spomenik žrtvama koje je ovaj narod dao u NOB 1941-1945. Dogovoreno je da spomenik bude u vidu biblioteke, koja će pored spomen obeležja imati i korisnu funkciju za čitaoce, stoji na zvaničnom sajtu biblioteke.

 

 

Projekat biblioteke uradio je Đorđe Bukvić, projektant iz Apatin, a projekte enterijera i eksterijera uradili su arhitekta Andrija Strek i slikar Aleksandar Lakić. Građevinske radove izveo je građevinski pogon Zadruge. Radovi su počeli 1966. godine da bi se naredne godine tačnije 9. maja 1967. završila njena gradnja i predata na korišćenje stanovnicima Prigrevice.

 

U statutu ove biblioteke stoji da je: “Podignuta iz vlastitih sredstava Zemljoradničke zadruge Prigrevica i da predstavlja istorijski spomenik u znak sećanja na pale sinove Banije i Like, čije porodice su nastanjene u Prigrevici.” Inače, ovo je prva biblioteka u Srbiji koja je posle rata izgrađena za ovu namenu.

 

Otvaranju Spomen biblioteke prisustvovao je Branko Ćopić, koji je prihvatio da bude doživotni predsednik Spomen biblioteke i fondacije iz koje su se dodeljivale devetomajske nagrade. Devetomajske nagrade dobijali su građani koji su imali veliki uspeh u školstvu i poslu.

 

 

 

U Spomen biblioteci u Prigrevici davne 1968. godine počeo je da radi Momčilo Todorić. Biblioteka je u to vreme imala Savet koji se sastojao od svih mogućih društvenih struktura iz Prigrevice: škola, privreda, borci, omladina itd. To telo se nekad brinulo o kulturnom i sportskom životu u Prigrevici. Na jednom od Saveta biblioteke, Todorić je dao predlog da se krene sa prikupljanjem starih predmeta, jer je primetio da je mnogo njih bačeno, otuđeno i da se uništavaju. 1969. Momčilo pravi izložbu u holu Doma kulture u Prigrevici, da bi meštane sela upoznao sa tim šta žele da izlože u muzeju, a već godinu potom, 1970. osnovan je Zavičajni muzej u Prigrevici. Malo koje selo može da se pohvali nečim tako vrednim.

 

 

- Većina predmeta ove zbirke čine predmeti koji su kolonsti iz Like i Banije doneli  sa sobom. Ličani su došli 1945. godine, a Banijci 1946. Pravo je čudo da su bilo šta doneli, jer su oni došli iz krajeva koji su stradali u II Svetskom ratu. Pojedina naselja su potpuno uništena, danas više i ne posoje, a većina njih su po dva puta spaljivana, priča Momčilo Todorić, inicijator otvaranja ovog izuzetno značajnog mesta za Prigrevčane.

 

 

Prema Todorićevim rečima, ljudi su ga, po osnivanju muzeja, sami zvali da dođe videti neke predmete, donosili ih itd. Muzej je otvoren po pozivu, a za sve ove godine video ga je velik broj ljudi, ne samo iz Srbije, već i iz Mađarske, Čehoslovačke, Rumunije, Amerike, Engleske, Kine... 

 

 

 

- Jedan prijatelj mi je radio na plovnim bagerima kod Beograda na Dunavu, gde je iskopao keltsko koplje kakvo ni jedan muzej u bivšoj Jugoslaviji nije imao. U pitanju je koplje koje se nalazilo na velikoj dubini, u glini, te nije rđalo, već je izgledalo kao da je skinuto sa nakovanja. Ko god je koplje video mislio je da je prepravljano kod kovača. Koplje je bilo veoma specifično i izgledalo je da je juče kovano. Ukradeno iz muzeja i nikad nije pronađeno. Osim koplja, tada je ukraden i stari rimski novac, priseća se Todorić i ponosno dodaje da je cela postavka iz muzeja dva puta bila izložena u Novom Sadu.

 

 

Momčilo, inače bibliotekar po struci, i danas, iako je u penziji, rado otvara muzej za sve koji žele da se upoznaju sa njim. Imao je, kako kaže, veoma interesantne, nezaboravne susrete sa ljudima. Mnogi od njih bili su veoma emotivni, jer je velik broj eksponata podsetio posetioce na njihovo najranije detinjstvo. U muzeju se mogu videti alatke, posuđe, oružje, i još mnogo drugih predmeta, sve iz perioda od pre II Svetskog rata. 

 

 

- Prigrevčani su izuzetno ponosni na muzej. I dan danas ljudi dolaze u njegov obilazak. Što se tiče naše opštine, rekao bih da su penzioneri iz Apatina pokazali najviše poštovanja i radoznalosti boraveći u našem muzeju, zaključuje šarmantni gospodin Todorić, a koji nas je, ne smem to izostaviti, dočekao domaćinski, kako red nalaže, uz fantastičnu domaću rakiju od drenjina, bez imalo šećera.

 

 

Os sekretara MZ Prigrevica, Mileta Vujaklije, saznajemo da su meštani ovog sela među prvima u bivšoj Jugoslaviji koji su pokrenuli samodoprinos od tri posto. 

 

- Rajko Čule bio je inicijator svega i od ovog sela je napravio zaista lepo mesto za život. Tadašnji PIK je na svaki seoski dinar za infrastruktiru davao po dinar, a za kulturu po dva. Zato mi imamo biblioteku kakve nema nadaleko. Prigrevačka spomen biblioteka ima fond knjiga na kom nam mnoge velike biblioteke mogu zavideti, a zgrada je pod zaštitom države. Početkom sedamdesetih godina su izgrađeni trotoari, urađena vodovodna mreža, svako je kopao ispred svoje kuće. U kompletno selo je uvedena voda za godinu, maksimalno dve. Mi smo jedno od prvih sela koje je imalo sve tvrde puteve i trotoare sedamdesetih godina. Cela Prigrevica pokrivena je putevima i trotoarima, osim novog dela koji je izgrađen za izbeglice, ali i to je u planu za iduću godinu i iz samodoprinosa će biti izdvojeno 2,5 miliona za te namene. Završili smo ove godine i oko 600 kvadrata rekonstrukcije trotoara. Idejni projekat za rekonstrukciju Glavne ulice u selu nažalost još uvek nije realizovan. Tražili smo ponovo sredstva, te se iskreno nadam da će lokalna samouprava prepoznati potrebu uređenja našeg sela i u sledećoj godini obezbediti 30 miliona za taj projekat, kaže Vujaklija.

 

 

Od sekretara MZ Prigrevica saznajemo i da je završen drugi deo zamene azbestno-cementnih cevi, a da bi završili kompletnu mrežu u selu ostalo je još svega oko 3 km. Do kraja godine, prema Vujaklijinim rečima, bi trebalo krenuti u realizaciju zamene cevi na preostala 3 km. Sredstva su obezbeđena iz samodoprinosa.

 

- Još jedna od važnih investicija, a koja je skoro završena u selu, to je uređenje plaže na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, na popularnom prigrevačkom ,,Motelu'', vrednosti 800.000 dinara. Plaža je zatvorena 1982. godine, ostali su samo zidovi nekadašnjeg Motela i konstrukcija plaže. Mi smo plažu betonirali, očistili od rastinja, a planira i pošumljavanje. Ovom investicijom dobili smo još jedno lepo izletište za sve naše sugrađane, ističe Mile Vujaklija.

 

 

- Maksimalno smo usmereni na to da, koliko je u našoj moći, uredimo selo, s ciljem što boljeg i kvalitetnijeg života naših meštana. Evo, sad su skoro iz lokalne samouprave izdvojena sredstva za uređenje atarskih puteva, a veoma smo ponosni i na skoro završenu teretanu na otvorenom. Zamena glavnog cevovoda od prigrevačkog do svilojevačkog vodotornja trebalo bi da bude gotova do kraja godine, a ima oko 3,5 km cevovoda da se zameni. Često dolazi do kvarova, pa se mora zameniti, a da nije vodotornja, pola sela ne bi imalo normalan pritisak vode, objašnjava sekretar MZ Prigrevica.

 

 

Kulturno umetničko društvo ''Prigrevica'' pod ovim imenom postoji od 1996. godine, ali to nije početak folkorne i kulturne organizacije u ovom selu, saznajemo od Dušice Mrđenović, umetničkog rukovodioca FA.

 

 

- Već nakon što je Prigrevica oporavljena od kolonizacije, tu se počinju javljati razni oblici kulturne organizacije. U tadašnjoj staroj školi bio je zaposlen nastavnik Luka Bogdanović,  a koji je došao iz Like i upravo on je počeo organizovati razne kulturne sekcije u sklopu škole, da bi 1975. godine bila organizovana ‘’Seoska zajednica kulture Prigrevice’’ koju je vodio Momčilo Todorić. Pri ovoj organizaciji, koja je bila veoma dobro ustrojena, bili su organizovane pevačke, igračke, recitatorske i literarne sekcije. Ova zajednica je postojala do početka rata i bila je veoma uspešna. Proputovali su celu Jugoslaviju i neke gradove Evrope i to isključivo zahvaljujući kvalitetu rada. O kvalitetu svedoči i učestvovanje ličke pevačke grupe koja se nizom smotri plasirala na smotru balkanskih naroda koja se održavala u Ohridu. Prigrevčani su na toj smotri učestvovali sredinom osamdesetih, priča Mrđenovićeva.

 

Prema Dušičinm rečima, po završetku rata, 1996. godine, osniva se KUD ‘’PRIGREVICA’’, na čijem čelu se nalazio Vladimir Borojević, koji je svoj folklorni rad započeo upravo kao rukovodilac folklorne sekcije u Seoskoj zajednici kulture u Prigrevici. 

 

- Pod ovim imenom društvo i dalje postoji. Trenutno broji nešto više od 50 aktivnih članova koji su podeljeni u tri aktivne sekcije: pevačka, igračka i recitatorska. Postoje muška lička pjevačka grupa, ženska lička pjevačka grupa, muška banijska pjevačka grupa, ženska banijska pjevačka grupa, mješovita banijska pjevačka grupa, dečiji folklorni ansambl, izvođački folklorni ansambl i recitatorska sekcija. Radimo na tome da uspostavimo što jače uporište kulturnom životu u Prigrevici, bez obzira na brojnost, uslove i pritiske. Uz ove sekcije planiramo uvesti još 3 koje su u povoju već duže vreme, ali, o tome, nekom drugom prilikom, nadam se ubrzo. Želim istaći da ćemo nastojati da kultura u Prigrevici dobije svoje zasluženo mesto i da se ponovo što više ljudi okuplja baš u Kulturno-umetničkom društvu Prigrevica, rekla je za 025info web portal Dušica Mrđenović, umetnički rukovodilac FA KUD-a ,,Prigrevica''.

 

 

 

Za sve one koji žele da kvalitetno provedu svoje vreme u Prigrevici, ovo selo nudi niz mogućnosti za druženje i različite vrste aktivnosti. Osim KUD-a ,,Prigrevca'', u ovom selu uspešno radi i pevačka grupa ,,Krila Lazarice'', zatim Zavičajna uduženja Ličana, Banijaca i Bosanaca, kao i Udruženje žena ,,Panonske dobre vile''.

 

Dom kulture u Prigrevici ima 400 sedećih mesta, a poseduje i bioskopsko platno. Pored škole, u Prigrevici postoji i Predškolska ustanova za najmlađe meštane sela, a za ljubitelje sporta, tu su OK ,,Boom Volley'', RK ,,Prigrevica'', FK ,,Bratstvo'', Karate klub, sportić za najmlađe, aerobik za dame, kao i veoma uspešan Šah klub.