Rajko Čule to čuveno ime, Prigrevica ponosi se njime

Sve što je u Prigrevici urađeno dobro nije urađeno samo u vreme Rajka Čule, ali je urađeno na način i u skladu sa vizijom koju je Rajko imao, tako da Prigrevčani i nesvesno sve što je dobro pripisuju njemu. Prigrevčani ga nisu zaboravili. Povodom stogodišnjice od rođenja otkrivena mu je spomen bista ispred Spomen-biblioteke.

Radovan Rajko Čule je rođen 1912. godine od oca Miloša i majke Marije u Bojni, Glina, Banija, u imućnoj seoskoj porodici. Osnovnu školu je završio u Bojni, a gimnaziju u Glini. Posle gimnazije zapošljava se kao sudski pisar u Glini. 1936. godine prelazi u Beograd i pristupa Radničkom pokretu. Do kraja života ostao je veran idealima svoje mladosti. 1942. godine sa vojvođanskim jedinicama NOP-a prelazi u Bosnu. 1944. godine odlazi na dvogodišnje školovanje u SSSR. Po povratku obavlja visoke dužnosti u organima bezbednosti. 1949-1952. godine izdržava kaznu na Golom Otoku. 1953. godine dolazi u Prigrevicu. 1959-1969. godine je direktor najpre Zemljoradničke zadruge, kasnije PIK-a Prigrevica. 1976. godine umire u Prigrevici.

Bilo kakvo podsećanje na vreme kada su Prigrevčani bili uspešni znači sećanje na Rajka Čulu i vreme kada je on bio direktor najpre Zemljoradničke zadruge, kasnije PIK-a Prigrevica i neprikosnoveni vođa sela. Naravno, ono što je on učinio, nije mogao sam. On je samo bio na čelu kolone mnogobrojnih pregalaca Prigrevčana od običnih radnika do prvih diplomaca. Dobar saveznik Rajku Čuli bio je krajiški mentalitet Ličana i Banijaca, koji u genima nose zajedništvo i odlučnost kad se nešto prihvati da se i uradi. On je to u sebi imao kao dominantnu crtu karaktera. Vremena su se promenila a sa njima i ljudi, druge su prilike i drugi su uslovi. Rajko je nalazio rešenja za ono vreme, novo vreme traži nova rešenja, ali Rajkova poruka Zajedno smo jači ostaje za sva vremena.

Rajko je imao viziju da sve privredne delatnosti u Prigrevici objedini pod kapom PIK-a kako bi se racionalnije poslovalo. Tako su vremenom mlin, ciglana, kudeljara, ugostiteljstvo i kooperacija postali sastavni deo PIK-a. Treba se setiti ekipe sa kojom je Rajko počeo: Milan Dobrota, Rade Opačić, Mane Milisavljević, Đuro Rašeta, Stevo Ljubičić, Dušan Stojkov-Licaš i drugi.

S obzirom da je povrtarstvo daleko akumulativnija grada od ratarstva, Rajko organizuje povrtarsku proizvodnju. Kod nas nije bilo ni iskustva, ni stručnjaka za ovaj posao i Rajko dovodi čuvenog Nedu Patareva-Bugarina sa grupom radnika. Uskoro je krenula u izvoz čuvena prigrevačka paprika. Znanja koja su Prigrevčani stekli pored Nede i danas su vidljiva u Prigrevici. Uskoro u selo dolaze Čedo Njegomir-lekar, Petar Iglić-agronom, Milan Mandić-ekonomista, Milan Radmanović-veterinar, koji su svakako imali drugačiji odnos prema selu od onih koji su tu boravili privremeno.

Rajko je bio direktor PIK-a i istinski vođa sela. Sledeći njegov put i viziju, usledio je pravi preporod Prigrevice:

- Prvi su Prigrevčani u široj okolini kupili automatsku telefonsku stanicu,
- Putevi popločani kockom, što je mnogo skuplje, ali trajnije od asfalta,
- Izgrađen vodovod,
- Izvršena zamena električne mreže,
- Izgrađena dva puta prema polju,
- Izgrađeni silosi,
- Značajno ulaganje u sport,
- Izgrađen motel sa plažom,
- Izglasan samodoprinos za projekat i pripremne radove za Banju Junaković,
- Otvoren zavičajni muzej,
- Izgrađena Spomen-biblioteka.

Sve analize i statistike govore da su sedamdesete godine bile najpovoljnije za privređivanje u bivšoj Jugoslaviji. Prigrevčani su najbolje rezultate ostvarivali čitavu deceniju ranije.

Osnovan je Fond biblioteke iz sredstava PIK-a i samodoprinosa. Iz Fonda su nagrađivani dobri učenici i studenti. Nagrada je bila u visini skrome godišnje stipendije. Uručivanje nagrada je izazivalo ponos kod učenika i roditelja i podsticaj ostalima. Nije čudo da je u Vojvodini Prigrevica imala najviše diplomiranih na 100 stanovnika. Nagrađivani su i pojedinci iz različitih oblasti rada i života u selu. Biblioteka i danas predstavlja ponos sela i žarište kulturnih zbivanja kao i podsetnik na čoveka koji je bio inicijator njene izgradnje.

Pod Rajkovim rukovodstvom, od 1959. do 1970. godine Prigrevčani su postigli svoje najveće uspehe i služili za primer bližoj i daljoj okolini. Mnoge tekovine kojima je udario temelj traju i danas, a njegovo najznačajnije zaveštanje Možemo mnogo ako smo složni biće aktuelno uvek.

Rajko je bio obrazovan, imao je viziju, a poznavao je mentalite svog naroda, znao je da mu priđe i povede ga. Posle vraćanja zemlje seljacima Prigrevica je prva u Vojvodini izvršila komasaciju. Na taj način su ukrupnjeni posedi i omogućena moderna proizvodnja.

PIK je kupio nove mašine, napravljena najmodernija mašinska stanica, zalivni sistem, drugi u Vojvodini. PIK je imao blizu 400 stalno zaposlenih i angažovao još 600 sezonaca. Na svaki dinar koji je selo uložilo u infrastrukturu PIK je davao dinar, a na svaki dinar koji je selo uložilo u kulturu PIK je davao dva. Stvaranjem materijalne osnove PIK-a i zadovoljavanjem potreba zaposlenih stvoreni su uslovi da se ulože napori i materijalna sredstva za podizanje kulture življenja u selu. Rajko je izrekao, za ono vreme revolucionarnu, a za današnje jeretičku misao Deo novca koji zaradimo zahvaljujući selu, vratićemo selu. Tako je iz sredstava PIK-a napravljena Spomen-bibloteka u znak sećanja na poginule članove prigrevačkih porodica u NOB-u.