Srbija zaslužuje ljubaznije carinike

U Apatin se nakon plovidbe u sedam kanua od Sent Andreje do Apatina, vratila grupa od 16 entuzijasta, ljubitelja Dunava, mladih ljudi kojima ni svakodnevna kiša nije mogla

pokvariti raspoloženje.
– Lane smo od Apatina veslali do Novog Sada i već sad razmišljamo o tome gde ćemo naredne godine. Jedna je opcija od Beča do Budimpešte a druga od Beograda do Kladova. Putovanje je bilo interesantno, ali i naporno – zbog visokog vodostaja smo teško nalazili mesto za kampovanje pa smo morali da prelazimo dnevno i po 55 kilometara. Najteži je bio prolazak pored Budimpešte zbog mnogo mostova, izuzetno gustog saobraćaja na reci, ali i jakog vetra i velikih talsa. Tokom putovanja četiri puta nas je uhvatilo nevreme, ali smo na vreme uspeli da izađemo na obalu – objašnjava Nenad Maras, predsednik apatinskog KK „Panonija“ i majstor za izradu kajaka i kanua.
Naglašava da su turu finansirali sami učesnici i retki sponzori.
– Krenuli smo iz Pap Siget kampa, koji je od Sent Andreje udaljen nekoliko kilometara, zatim bacali sidro na Sigetujfalu, u Paksu i Baji, a pošto smo kasno noću stigli u Bezdan, morali smo do jutra čekati carinsku kontrolu. Prvi put sam sela u kanu, ali uz pomoć oca koji je bio sa mnom, za nekoliko dana savladala sam osnove veslanja. Svuda je bilo lepo, ali u Pešti i Ulataku, rukavcu kod Baje, ipak najlepše – priča Ines Maras, jedina dama među apatinskim „mornarima”.
Hvali džentlmene, koji su je stalno tetošili, ujutru i uveče joj kuvali kafu i čaj, pa je već rešila da zaplovi i iduće godine, ali s momkom u čamcu.

Ostatak teksta pročitajte na Dnevnik.rs .