Svilojevo - Idealno mesto za odrastanje

Podsećanja radi, mađarske vlasti su 1894. donele odluku da se mladima koji su planirali da emigriraju u inostranstvo zbog loše ekonomske situacije dodeli pet jutara zemlje u apatinskom ataru. Selo je osnovano 1899. godine, odnosno pet godina kasnije. U periodu krajem 19. i početkom 20. veka vršeno je naseljavanje Mađara na prostoru Vojvodine sa ciljem povećanja udela mađarskog stanovništva, a Svilojevo je jedno od najvećih u to vreme novoformiranih mađarskih naselja. Nakon poslednjih ratova na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, u Svilojevo se doselio i velik broj stanovnika iz Like, tako da danas u ovom selu žive pretežno mađarsko i srpsko stanovništvo.

 

 

 

Iako se i mnogo veća sela bore sa golim opstankom, uporni Svilojevčani ne odustaju od ideje da, iako su statistike loše, u svom selu stvore najbolje moguće uslove za život, naročito najmlađih.

 

- Od ukupno 550 domaćinstava koliko ih ima u Svilojevu, 160 je, nažalost, prazno. 2015. godine rodilo nam se svega sedmoro dece, godinu posle šestoro, a 2017. samo jedno dete. Ipak, ove godine, kako stvari stoje, biće bar dvoje novorođenčadi u selu, optimistično započinje razgovor Željko Rašeta, sekretar MZ Svilojevo. 

 

 

Ovaj čovek se, uz podršku ostalih članova Saveta mesne zajednice, kao i meštana Svilojeva sa kojima imaju izuzetnu saradnju, trudi se da uradi što je više moguće kako bi selo opstalo.

Prvo što je urađeno u proteklom periodu je, kako saznajemo, da je po odluci Saveta MZ, povećana novčana pomoć za svako novorođeno dete, sa 20.000 na 60.000 dinara, što je dodatni motiv i podsticaj mladim roditeljima. Ova sredstva izdvajaju se od samodoprinosa. 

 

- Istina jeste da nema mnogo dece u selu. U decembru prošle godine delili smo novogodišnje paketiće, te iz tog razloga znam tačan broj. Mladih do 15 godina u našem selu trenutno ima 126, ali bez obzira na cifre, mi se zalažemo da i naša deca imaju podjednako dobre uslove kao i deca u gradu. Prethodnih nekoliko godina radimo na uređenju već postojećih i stvaranju novih sadržaja za naše najmlađe. Ono na šta smo posebno ponosni je što smo uspeli opremiti prostorije za vannastavne aktivnosti dece predškolskog i školskog uzrasta. Zahvaljujući izuzetno posvećenoj vaspitačici Mariji Ivanović, najpre smo sa kreativnim radionicama krenuli u prostorijama Mesne zajednice, a kada je broj zainteresovane dece porastao sa nekoliko na preko 40, bio nam je neophodan uređen prostor sa adekvatnim nameštajem i didaktičkim sredstvima, što smo uz pomoć lokalne samouprave veoma brzo realizovali. Danas se možemo pohvaliti da taj prostor živi u pravom smislu te reči, kaže Rašeta.

 

Svilojevo ima jedan od najlepših parkova u okolini i  park ne bi bio ono što treba biti ako nije obogaćen sadržajima, a prioritet je naravno i ovde dat najmlađima. 

 

 

- Prvo što smo uradili u našem parku je restauriranje već postojećih sprava, potom smo napravili teretanu na otvorenom, pa teren za odbojku na pesku i za mini fudbal, da bismo pre nekoliko dana obezbedili nove penjalice, tobogane, vrtešku, peščanike i slično, a plan je i dalja nadogradnja, ističe sekretar MZ Svilojevo. Prošle godine, na inicijativu MZ Svilojevo, renovirana je i fiskulturna sala u OŠ ,,Kiš Ferenc'', a takođe je i obezbeđen boravak dece u Predškolskoj ustanovi od 07,00  do 15,30 sati, za razliku od dosadašnjeg boravka od 08 do 12 sati, a što mnogo znači zaposlenim roditeljima. Sem toga,u dvorištu vrtića su postavljene nove klupe, novi tobogan, a takođe je popravljen i ofarban kompletan mobilijar, s ciljem da deci iz Svilojeva boravak u vrtiću bude što prijatniji, rekao je za 025info web portal Rašeta.

 

 

Ove godine Udruženje građana u Svilojevu dobilo je sredstva za letnje radionice za decu do 15 godina, s ciljem da deca provode kvalitetnije vreme tokom letnjeg raspusta. 

- Zahvaljujući izuzetno posvećenoj vaspitačici Mariji Ivanović, tokom leta kod nas uspešno rade folklorna i dramska radionica za decu, u saradnji sa GKUD ,,Dunav'' i KUD ,,Jožef Atila''. Imaju probe, pa će verovatno već krajem avgusta publici pokazati šta su pripremili. Ovo je prvi put da je u selu tako nešto pokrenuto i svi smo ponosni, kaže Rašeta.

 

 

- Prošle godine, pred samu takmičarsku sezonu, glavni sponzor i kompletno rukovodstvo tima su se povukli, što je za Svilojevčane zaista bio težak udarac. Klub postoji od 1931. godine, te je Mesna zajednica ipak uspela da ga spasi od gašenja, zahvaljujući sredstvima Sportskog saveza opštine Apatin i donacijama ljubitelja kluba, a ne smemo izostaviti ni zalaganje igrača iz sela i okolnih mesta. Sve ovo pokazalo se kao pun pogodak jer je klub, iako je startovao iz najnižeg ranga takmičenja, već na kraju sezone izborio plasman u viši rang. Danas FK Terekveš ima i besplatnu školu fudbala za decu, sa oko 20 polaznika, među kojima i dve devojčice, s ponosom ističe Željo Rašeta i dodaje da veliku zahvalnost duguju Simi Egiću, sekretaru kluba, jer izdvaja svoje slobodno vreme i energiju za rad sa decom. 

 

 

Igrači fudbalskog klubaTerekveš iz Svilojeva ovih dana su počeli sa treninzima prvotimaca, pa uporedo treniraju i mladi i stari, a što je zaista lepa slika.

 

 

Prošla i ova godina obeležile su velik broj investicija u selu. U MZ Svilojevo kažu da su renovirali nekoliko objekata, a koji su značajni za život samih meštana. Osim rekonstrukcije objekta Doma kulture, izašli su u susret starijim meštanima, te uredili Dom penzionera, kako fasadu, tako i unutrašnjost objekta. Takođe, MZ pomogla je i lovcima uredivši njihov Dom, a koji je bio u izuzetno lošem stanju. Sem navedenog, sredstva su izvojena i za FK Terekveš, pa sada i mladi, a i oni stariji mogu trenirati i provoditi svoje slobodno vreme u značajno boljim uslovima.

- Ono što je najveći problem u selu, kada je reč o infrastrukturi, to su otvoreni atmosferski kanali. U pitanju je problem koji postoji već decenijama. 2017. godine konačno se krenulo u realizaciju rešavanja ovog problema, te smo u saradnji sa lokalnom samoupravom, rešili centralna dva kanala koja se protežu preko bašta, a nisu čišćeni decenijama. U pitanju je dužina od oko 3,5 kilometara. Ovde su urađeni i kompletno potporni zidovi jer su i oni bili uništeni, a nakon toga, u saradnji sa JKP ,,Naš dom'' urađeno je još oko 2 km kanala. Trenutno se radi na deonici Glavne ulice, u dužini od oko 400 metara, a u pitanju su najkritičnija mesta, odnosno najniži delovi sela. Imamo još oko 20 km kanala, za šta su potrebna velika sredstva, ali s obzirom na to da je u pitanju prioritet, ne sumnjam da ćemo u skorijoj budućnosti uspeti sve sanirati, optimističan je sekretar MZ Svilojevo.

 

 

U Svilojevu se u proteklom periodu radilo i na sređivanju atarskih puteva, a u selu je ostalo još oko 2 km neasfaltiranih ulica. Projekat za ove potrebe je izrađen i sa njim je već konkurisano na nekoliko konkursa, te su očekivanja meštana da će i taj deo uskoro biti realizovan.

 

 

 

Svilojevčani su od davnina poznati kao veoma vredni ratari. Međutim, prema mišljenju stručnjaka, zbog kvaliteta zemlje, danas bi bilo mnogo isplativije na ovim prostorima baviti se povrtarstvom.

- Edukacija poljoprivrednika u proteklom periodu nam je bila na prvom mestu. U saradnji sa Lokalnom akcionom grupom ,,Dunavski biser'' iz Apatina u selu smo održali predavanje na temu ratarstva i IPARD fondova. Predavanje je održala prof. dr Dragana Latković, direktorka departmana za ratarstvo i povrtarstvo pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Za ovaj vid edukacije naši poljoprivrednici su pokazali veliko interesovanje. Takođe, MZ je u prethodnom periodu dovodila i stručnjake iz Poljoprivredne stručne službe Sombor, a koji su svilojevačkim poljoprivrednicima u više navrata davali korisne savete. Interesantan je primer da većina meštana, npr, nije znala da imaju pravo na besplatnu analizu zemljišta, a od čega sve polazi, objašnjava sekretar MZ Svilojevo. 

 

- Neophodno je poljoprivrednike uputiti u njihova prava, a takođe ih i upoznavati sa podsticajima koje nudi kako Republika, tako i Pokrajina, jer prosečan čovek sa sela, nažalost, poslednji dođe do informacija, kaže Željko Rašeta. 

 

Kako saznajemo, pored ratarstva, Svilojevčani se pretežno bave i stočarstvom. U selu ima oko 2.000 grla ovaca i oko 170 krava. Mesna zajednica stočarima izlazi u susret na način da im pašnjake za ispašu stoke, a koji su u javnoj svojini opštine, daje besplatno na korišćenje. Svake godine se pravi plan na osnovu kojeg se pašnjaci dodeljuju, a prednost se daje upravo meštanima Svilojeva.

 

 

Svilojevo ima sve što je potrebno za pristojan život. U ovom selu postoji predškolska ustanova, a takođe i Osnovna škola, i to od prvog do osmog razreda na srpskom jeziku i od prvog do četvrtog na mađarskom. Sem toga, u Svilojevu postoji i pošta koja radi svakog radnog dana, ambulanta koja takođe radi svakog dana. U ovom selu svakodnevno možete pronaći i veterinara, Mesnu zajednicu koja je na usluzi meštanima, tu su i ugostiteljski objekti, prodavnice i pekara.

 

 

Za one koji vode bogatiji društveni život, tu su i penzionersko udruženje koje broji oko 150 članova, zatim Lovačko društvo, KUD ,,Jožef Atila'', Udruženje mladih i Dobrovoljno vatrogasno društvo koje bez prekida radi 101 godinu.