Tasovac: Ovo je put do boljeg informisanja! Devenport: Novi medijski zakoni približiće Srbiju standardima EU!

Na sednici Odbora Skupštine Srbije, kojoj je prisustvovao ministar Ivan Tasovac, po hitnom postupku usvojeni su predlozi Zakona o javnom informisanju, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskih servisima. Na ove zakone se dugo čekalo pa je deo javnosti već zaboravio da su donošenju zakona prethodile javne rasprave, i da su različite verzije nacrta bile dostupne na web sajtu Ministarstva kulture i informisanja. Finalne verzije, koje su prosleđene u Skupštinu, dan pre usvajanja bile su dostupne na sajtu Parlamenta. Različite učesnike u medijskom tržištu zanimaće različiti aspekti novih zakona, a ovde izdvajamo samo nekoliko:
 
- Rok za izlazak države (pokrajine ili lokalne samouprave) iz medija je 1. jul 2015. godine, što znači da do tog roka treba da se sprovede privatizacija 81 medijskog preduzeća (uključujući Tanjug, Novosti, Politiku, Studio B, itd.) i sada je ovaj rok usaglašen sa predlogom Zakona o privatizaciji, koji je u proceduri usvajanja. Zakon predviđa da se, ako ne bude zainteresovanih kupaca, akcije medija podele zaposlenima. Ako novinari i ostali radnici ne budu želeli da postanu vlasnici, recimo zbog nagomilanih dugova, medij će biti ugašen.

- Javni servisi (RTS i RTV) će posle roka za privatizaciju ostati jedini mediji koje u potpunosti finansira država, da bi od 1. januara 2016. godine njihovo finansiranje prešlo na građane u obliku obavezne takse (ne veće od 500 dinara). U međuvremenu (od donošenja zakona pa do 1. januara 2016. godine) građani neće plaćati pretplatu.

- Postojaće projektno finansiranje kojim će država opredeljivati sredstva za ostvarenje javnog interesa.

- Moguće je biti izdavač medija i distributer medijskog sadržaja preko pravno povezanih lica.

- Regulisana je medijska koncentracija i zaštita medijskog pluralizma.

- Zakon o elektronskim medijima, uvodi mogućnost da istog vlasnika ima više TV ili radio-stanica, pod uslovom da gledanost ili slušanost u prethodnoj godini ne prelazi 35 odsto. Ovaj prag je, u slučaju vlasništva nad dnevnim novinama, prema zakonu o javnom informisanju, 50% prodatog tiraža.

- Uvodi se medijski Registar u koji se upisuju svi mediji, sa setom podataka, a za štampane je predviđena i prijava "prosečno prodatog tiraža". Bez upisa u Registar, medij ne može da konkuriše za dodelu sredstava iz budžeta ili sredstava bilo koje budžetske institucije (javnih preduzeća i sl.).

- Za primenu zakona u slučaju štampanih medija nadležno je Ministartsvo kulture i informisanja, a za elektronske i javne servise nadležan je Regulator (bivši RRA).

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je da set novih medijskih zakona uređuje medijsku scenu u Srbiji na najtransparentniji način, približavajući je evropskim praksama, ali i pruža okvir za daleko kvalitetnije informisanje građana. Tasovac je istakao da se država povlači iz vlasništva u medijima i da je jul 2015. godine rok za njihovu privatizaciju. Prema njegovim rečima, vlasnička struktura u medijima će zahvaljujući novim zakonskim rešenjima postati potpuno transparentna.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport izjavio je da će usvajanje seta medijskih zakona biti veliki pomak u usaglašavanju sa evropskim standardima najavljujući da će uskoro biti poznat izveštaj Evropske komisije o skriningu poglavlja 10 koje se odnosi na medijsku sferu.
Prema njegovom mišljenju, set medijskih zakona rezultat je veoma široke javne debate tokom dve godine koju su i OEBS i zemlje članice EU podržavale sve vreme.

Foto: RTS i RTV