Triput više trudničkih bolovanja

Svaka treća zaposlena trudnica u Srbiji, iz socijalnih ili medicinskih razloga, do porođaja provede, u proseku, tri meseca na bolovanju. Da li su današnje trudnice razmaženije od svojih mama, koje su bukvalno sa radnog mesta išle u porodilište, ili se drugo stanje sada teže podnosi zbog činjenice da žene sve kasnije rađaju, precizno ne mogu da odgovore ni lekari. A, statistika pokazuje da je od oko 67.500 žena koje su se lane porodile trudničko bolovanje koristilo njih 22.479.  Ove godine bi broj trudničkih bolovanja mogao da nadmaši prošlogodišnji, jer su od januara do kraja juna ”bolovale” 12.863 žene u drugom stanju. Prema podacima Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, sve zajedno su na bolovanju provele ukupno 643.679 dana, ili svaka, u proseku, po 50,4 dana. To je, međutim, samo ”drugi deo” bolovanja, jer su pre nego što su uopšte evidentirane kroz bolovanja koja se isplaćuju iz kase zdravstvenog osiguranja te trudnice po 30 dana odsustvovale sa posla o trošku poslodavaca. Jer, nadoknade za bolovanja do 30 dana isplaćuju poslodavci, a za ona duža od 30 dana, koja mora da odobri komisija, RFZO.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, devojke u Srbiji se sada, u proseku, udaju u 27,1 godini, ili gotovo dve i po godine kasnije nego pre deceniju. Pa i prvo dete sada rađaju gotovo dve i po godine kasnije nego žene koje su se prvi put porodile 1999. godine. Od 1960. godine, kada je imala 23 godine, prosečna prvorotka u Srbiji ostarila je za više od četiri godine i sada ima 27,2. A, ginekolozi primećuju da se povećava broj žena koje prvo dete rađaju posle 35. godine, a to odlaganje rađanja za kasnije dovelo je do činjenice da sve više žena mora da održava trudnoću.