Veliki četvrtak

Za pravoslavne hrišćane u svetu danas je Veliki četvrtak, kada se na bogosluženjima podseća na poslednje Hristovo obedovanje sa apostolima, poznato kao Tajna večera. U hramovima se služi liturgija svetog Vasilija Velikog, na kojoj se vernici pričešćuju. Na Tajnoj večeri Hristos je blagoslovio vino i hleb, podelio učenicima i naložio im dato i oni uvek čine njemu na sećanje. Time je nastala tajna svete pričesti koja se od tada čini u svakom hramu tokom liturgije.
Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi, prenela je verska informativna agencija. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
Uveče se služi veliko bdenije, na kom se čitaju dvanaest jevanđelja Hristovog stradanja.
Kod nekih pravoslavnih naroda, sveće koje vernici drže u rukama tokom ovog čitanja, ponesu se kući, po mogućstvu upaljene, da bi uneli u domove blagoslov i odagnali "duhove tame". Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji. U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.