Mraz obrao jabuke, kajsije, breskve

Duga i hladna zima, a potom i prolećni mraz uništili su voćnjake u ataru Kupusine, pa meštani koji se, inače, najviše bave voćarstvom neće na jesen imati šta da beru. Štete u voćnjacima se tek sada vide kada su voćke ocvale i počele da listaju.
- Mraz je, u noći između 10. i 11. aprila desetkovao voćnjake, a takav mraz zabeležen je poslednji put 1952. godine. Nisu pomogli ni bioregulatori koji su korišćeni, jer oni pomažu samo ukoliko se temperatura spusti na minus dva do tri stepena. Da bi voćari u takvim slučajevima koristili orošavanje neophodno je da imaju bunare i pumpe što je prevelika investicija. Karakteristično je i to da je niska temperatura bila i dosta iznad zemlje, pa su neoštećeni ostali samo vrhovi trešanja i oraha - rekao je Dragan Vajgand, koji godinama brine o zaštiti voćnjaka u Kupusini.
Po rečima Vajganda voćnjaci pod breskvama i kajasijama su stradali stoprocentno još tokom zime pri mrazu od -25 po Celzijusu, a jabuke u prolećnom mrazu u proseku 80 odsto. Najviše su stradala stabla sorte „ajdared“ (98 odsto), a pod ovom vrstom je najviše voćnjaka, čak 80 odsto. Najbolje su prošla stabla „zlatnog delišesa“ i „greni smita“, ali se ove sorte nalaze na malim površinama. Od zime i mraza stradala su i stabla kruške, šljive i oraha.
-U voćnjaku imam breskve. To je mlad voćnjak koji sam zasadio pre pet godina, a sada umesto punog roda izgleda ni stabla neće preživeti. Stručnjaci su mišljenja da je možda i bolje iskrčiti voćke i zasaditi druge, jer ukoliko ih budu orezivali rod će morati da se čeka godinu, dve, a pitanje je da li će se uopšte i oporaviti- kaže Jožef Balog.
Kako je rekao Vajgand, bez obzira na to što ove godine u svojim voćnjacima jedva da će imati voća za sebe, moraće da rade kao da je u punom rodu. Ulaganja u zaštitna sredstva po hektaru su oko 1.400 evra, a uz tu cenu treba dodati i cenu goriva. Osim toga ove godine moraće da izvoje i po 600 evra po hektaru za rezidbu što je duplo nego uobičajeno jer zbog nedostatka roda stabla stvaraju veliku biljnu masu koju treba otkloniti- kaže Vajgand.
- Očekivao sam ove godine da ću po stablu dobiti 120 kilograma, a po svemu sudeći, biću sretan ukoliko to bude dva do tri kilograma, a tom količinom ne mogu finansirati ulaganja u voćnjak i život za svoju porodicu- rekao je Jožef Kerhut, predsednik udruženja voćara u Kupusini „Fruit garden“ koje okuplja dvadesetak najvećih voćara u selu.
Kolika je šteta najrečitije govori podatak da su lane Kupusinci na oko sto hektara jabučnjaka dobili u proseku 2,5 tona jabuka prve klase i po vagon druge i treće klase po hektaru i da su inostranom tržištu isporučili 200 vagona jabuka i to u proseku za 25 evrocenti po kilogramu, i skoro isto toliko prodali na pijacama ili sačuvali u svojim skladištima. Lanjska berba je bila nešto bolja od proseka i pomogla je proizvođačima da se oporave nakon dve prethodne lošije godine. Zaradili su poljoprivrednici ali i država.Činjenica je da kupci za prošlogodišnji rod Kupusincima duguju oko 68.000 evra, ali ih to ne brine toliko koliko sadašnja šteta.
- Mnogi Kupusinci isključivo žive od prodaje jabuka i voća jer ostala proizvodnja je zanemarljiva i sada je pitanje kako preživeti do oktobra naredne godine kada će tržištu moći da ponude jabuke, jer ove ih neće ni biti. Za ovu godinu smo pripremili novac od prošlogodišnjeg roda, a kako novac obezbediti za iduću godinu a treba porodica i da preživi- kaže Kerhut.
Verona i Andraš Kolesar imaju sedam jutara voćnjaka i skoro svakodnevno su na pijacama kako bi prodali jabuke prošlogodišnjeg roda. Nešto su isporučili velikim kupcima za izvoz. Sada ih, kako kaže, hvata panika, kako će preživeti do narednog roda.
- Breskve i kajsije su propale tokom duge zime, a aprilski mraz je uništio 90 odsto krušaka i jabuka. To za nas znači bankrot, jer u voćnjak i dalje moramo ulagati, a prvi rod se može očekivati krajem iduće godine ili za dve do tri godine - kaže Verona Kolesar.
Andraš Kolesar dodaje da država do sada nije bila zainteresovana za voćarstvo, pa ni sada ne očekuje njenu pomoć. Kupusina je nekada snabdevala pola nekadašnje države, a danas niko ne otkupljuje robu, a i cene se nisu menjale poslednjih deset godina. Mihalj Pilik jabuke uzgaja na jednom jutru. Iako se bavi i drugom proizvodnjom , jabuka je proizvod koji omogućava preživljavanje porodice. Sada ne zna čime da nadomesti gubitak.
J. Prelčec