Ponovo se popravljaju kućni aparati

Pre krize šusteri, serviseri i drugi majstori dugo su čekali na mušterije. Zbog kvarova televizori i veš-mašine završavale su na deponijama, jer se mnogima više isplatilo da kupe novi uređaj nego da popravljaju stari. Sada je situacija znatno drugačija - besparica nas je naterala da opet krpimo cipele i plaćamo majstore za poslove koje sami ne možemo ili ne znamo da uradimo.
Čak i najmanja popravka veš-mašine i drugih uređaja košta 15 evra. U to je uračunat i dolazak majstora, koji se naplaćuje minimum 500 dinara. U zavisnosti od kvara, svoju uslugu majstor može da naplati i više od sto evra. Većina majstora radi u sivoj zoni. Prema statistici, 2007. godine na jednog registrovanog zanatliju dolazila su dva koja rade "na crno". Od 2009. kriza je smanjila obim njihovih usluga u legalnim tokovima.
Samo oni koji rade za velike firme imaju razloga da se registruju i posluju legalno. Zbog državnih, lokalnih nameta, komunalnih usluga vlasnik bi na računu morao da ima 100.000 dinara samo da bi sebi isplatio zaradu od 20.000 dinara. O ulaganjima u opremu da i ne govorim. Država bi trebalo da stimuliše njihov prelazak u legalne tokove, jer je radom na crno ona samo na gubitku. Prelazak prometa iz ilegalnih u legalne vode popunio bi manjak u budžetu, pa država ne bi morala da povećava namete.