Problemi sa prosvetarima

Svaki treći ili oko 30.000 nastavnika nema pun fond časova, pokazuju podaci sindikata, dok u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da ih je 10.000 manje. Svim ovim ljudima, makar imali i samo jedan čas nedeljno, država uplaćuje pune doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje, na šta godišnje odlaze milijarde dinara, pišu Novosti.

Punu platu prima i 158 prosvetara koji tokom meseca ne održe nijedan čas. Ove tehnološke viškove raspoređuju ako se ukaže slobodno radno mesto, jer nema novca za otpremnine, kako bi otišli iz škola.

Prva mera za rešavanje problema bili bi socijalni programi, sa kojima bi iz sistema moglo da ode 4.000 do 6.000 ljudi koji su pred penzijom. Drugi model je uvođenje obavezne srednje škole, gde bi se obezbedio posao za 700 do 800 prosvetara, koji bi učili između 7.000 i 8.000 đaka, koji nakon završene osmoletke napuštaju školovanje. Treći predlog je da u razredu ne bi smelo da bude više od 25 učenika.

Ministarstvo prosvete godinama pokušava da obrazovni sistem svede na razumnu meru, ali novca nema dovoljno da bi taj problem bio iskorenjen. Ministarstvo je letos izbrojalo 30.000 nastavnika bez pune norme, a sada ih je, prema rečima Zorana Kostića, pomoćnika ministra, oko 20.000.

On kaže da se broj nastavnika sa nepunim fondom, kao i onih koji su potpuno bez časova, menja iz dana u dan. Gde god se ukaže slobodno mesto, uposli se neko ko je bez norme. U poslednje četiri godine ugašeno je 2.055 odeljenja, dok je za to vreme samo 185 nastavnika uz otpremnine napustilo učionice.