Slobodna zona - uticaj na ekonomsku i političku situaciju u Apatinu (1. deo)

Slobodna carinska zona je površina sa koje se država svojevoljno odriče suvereniteta. Preduzeća u zoni ne plaćaju carinu i veći deo poreza, što smanjuje troškove poslovanja i povećava konkurentsku prednost.

Korist od zone varira u zavisnosti od toga čime se bave firme u njoj. Ukoliko firme budu izabrane u skladu sa strategijom privrednog razvoja i strukture, korist će biti velika i dugoročna. Prvi uslov za dugoročnu korist je da postoji strategija privrednog razvoja. Otvaranje bilo kakvih fabrika će doneti korist, ali mnogo manju od očekivane/najvljivane.

Strategija privrednog razvoja se zasniva samo na jednoj tezi – novac koji se zaradi u opštini treba da teče kroz što više ruku pre nego što se potroši.

Prvo se grade hale i potrebna infrastruktura. Ukoliko budu angažovane građevinske firme van Apatina taj novac će da teče pored nas. Zaposleni radnici u novim fabrikama svoje plate troše u Apatinu pa će novac proći kroz ruke piljara, pekara, mlekara, trgovaca, internet provajdera i ugostitelja. Strane kompanije svoje profite troše u svojim gradovima i investiraju u matične kompanije, pa taj novac otiče negde daleko. Opština i država se odriču carina i većeg dela poreza pa novac u lokalni i republički budžet neće teći, ali će kapati. Te kapi će trošiti zaposleni u lokalnoj i republičkoj administraciji. Nove firme imaju mrežu dobavljača, što više dobavljača iz Apatina više novca u rukama Apatinaca.

Šta sve možemo da prodamo novim fabrikama?

Idealna firma

Otvorena van slobodne carinske zone pa plaća sve poreze i takse republici i lokalnoj samoupravi. Vlasnik fabrike je Apatinac i troši deo profita na ponovno ulaganje i širenje kapaciteta. Fabričke hale grade apatinske građevinske firme i angažuju lokalne majstore. Koriste građevinski materijal koji se proizvodi u Apatinu, ostali kupuju od lokalnih distributera. Delatnost firme je visoko produktivna što omogućava visoke plate radnika, koji su svi iz Apatina i okoline. Bar polovina dobavljača je iz Apatina.
Tako se ostvaruje najveći priliv za opštinu, republiku, radnike i njihove porodice, građevinsku operativu i postojeće fabrike. Opština ima najveću korist jer ubira prihode od investitora, svih povezanih lokalnih firmi i radnika. Tako se maksimalno produžava tok novca kroz ruke apatinaca, a novac u opštinu teče sa svih strana.

Samo firma

Strani investitor u carinsku zonu seli staru tehnologiju zbog visokih evropskih plata, ekoloških standarda ili nečeg trećeg. Gradi se montažna fabrika koja se po potrebi može demontirati i odneti na drugu lokaciju. Plaća minimalnu cenu rada i nema dobavljače iz Apatina.
Ostvaruje se minimalni priliv u kućni budžet radnika, opštine i republike. Tok novca je toliko kratak da liči na baricu (a puno krokodila). Novac kaplje u ruke radnika, a kanta vode ide svakome ko zasluži.