Šta je javno-privatno partnerstvo? Primeri u svetu

Čitali ste: https://www.025info.unija.net/vesti/ekonomija_11/sta-je-javno-privatno-partnerstvo_16598.html

U ovom tekstu navešćemo primere uspešnih javno-privatnih partnerstava iz Evrope i sveta.

Kanal Du Midi kod Tuluza u Francuskoj je prvi evropski projakat od javnog značaja izgrađen i upravljan od strane privatne kompanije i kralja Luja XIV. Kada je izgrađen u XVII veku, bio je tehnološko i ahitektonsko čudo. Zbog velikog značaja proglašen je svetskom baštinom UNESCO-a. U to vreme (1656. godine) je kod Bostona napravljen prvi most sa mostarinom kojim je upravljala privatna kompanija.

Interes za JPP je poraslo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kada su evropske vlade imale problema sa otplatom javnog duga i inflacijom. Prenarasli javni dug i ostali fiskalni problemi i danas predstavljaju glavni razlog za popularnost javno-privatnog partnerstva. Donošenjem Zakona o privatnom finansiraju u Velikoj Britaniji 1990. godine je prvi put zakonski definisan odnos javnog i privatnog sektora. Velika Britanija danas ima najbolji i najtransparentniji zakonski okvir na svetu. Srbije nema na listi. Od 1990. do 2009. godine u Evropskoj uniji je realizovano oko 1400 JPP projekata sa procenjenom ukupnom vrednosti od 327 milijardi eura.

Sendi Springs kod Atlante u SAD je ekstreman primer primene javnog-privatnog partnerstva. Grad ima oko sto hiljada stanovnika i samo deset zaposlenih u gradskoj upravi. Ovaj (uzorak) grad ima privatnu policiju, zatvor, vatrogasnu službu, vodovod i kanalizaciju, đubretare, školu, vrtić... Troškovi svih službi, dok su bile u javne, su iznosili oko 50 miliona dolara. Kada su preuzele privatne kompanije, troškovi građana za iste i bolje usluge su se prepolovile.

Vodovod i kanalizacija u Bukureštu je bio prvi JPP u Rumuniji i jedan od prvih na Balkanu. To je jedan od najboljih lokalnih primera pozitivnog uticaja javno-privatnog partnerstva. Grad ima preko 2 miliona stanovnika i jako staru vodovodnu infrastrukturu. Gubici vode su bili četri puta veći od evropskog proseka i iznosili su oko 800 litara po stanovniku dnevno. Francuska kompanija "Veolia" je izgradila novo postrojenje za preradu vode u vrednosti od 70 miliona eura. Prva godina rada je rezultirala profitom od 24 miloina eura. Za prvih pet godina gubici vode su smanjeni za 44%. Zadovoljstvo korisnika se povećalo sa 46% na 67%. Građani Bukurešta plaćaju najmanju taksu za vodovod u Evropi. Privatni investitor će upravljati vodovodom 25 godina. Odnos vlasništva je 80% - 20% u korist privanog partnera. Ključnu ulogu uspešnosti projekta je imala specijalizovana međunarodna revizorska kuća.