Što više struje trošimo ona će biti skuplja?

Najavljene promene u tarifnom sistemu najviše bi pogodile potrošače koji se greju na struju i troše energiju daleko više od prosečnog domaćinstva jer će lakše ulaziti u zonu najskuplje potrošnje i više plaćati kilovat-sate tokom noći.



Predlog novog tarifnog sistema trebalo je juče da bude stavljen na javnu konsultaciju, ali je njegovo objavljivanje u poslednjem trenutku odloženo. Kako je saopšteno iz Agencije za energetiku, uredbom o energetski zaštićenom kupcu, koja je uslov za zaštitu socijalno ugroženih potrošača sistemom socijalnih karata, nisu obuhvaćena domaćinstva koja se greju na struju. Vlada je ovu uredbu usvojila juče i biće potrebno usklađivanje ovih propisa, da bi se našlo rešenje za ovu kategoriju potrošača.


Prema nezvaničnim saznanjima, predlogom koji je pripremila Agencija predviđeno je domaćinstva u najskuplju, crvenu zonu ulaze sa potrošenih 1.200 umesto 1.600 kilovat-sati mesečno, dok bi noćna tarifa u crvenoj zoni bila tri, umesto četiri puta jeftinija od dnevne. To bi, prema okvirnoj računici, povećalo račune onima troše 1.800 kilovat-sati mesečno za oko 2.000 dinara, na račun koji je inače iznosio oko 10.000 dinara.



Prema aktuelnom cenovniku Elektroprivrede Srbije, potrošeni kilovat-sat danju u crvenoj zoni sada košta 15 dinara bez PDV-a, dva puta skuplje nego ista količina energije u plavoj zoni. Potrošnja do 350 kilovat-sati trebalo bi da ostane u okvirima zelene zone, ali će i ona biti skuplja kad se, najverovatnije od aprila, realizuje ideja o poskupljenju koje će iznositi između 10 i 12 procenata.

Promena tarifnog sistema, kako tvrde upućeni, neće pogoditi sve građane koji se greju na struju ili je koriste za dogrevanje, već uglavnom one imaju etažno grejanje i električne kotlove.


- Prosečna porodica koja se greje na struju, ako TA peći puni samo noću, mesečno ne potroši više od 1.000 kilovat-sati, a oni koji se dogrevaju retko prebace 700 kilovat-sati - navode u "Elektrodistribuciji Beograd".



Prema rečima stručnjaka, pomeranje granica između plave i crvene zone je ozbiljan signal potrošačima sa velikom potrošnjom da pređu na drugi izvor energije i poprave izolaciju u kući. Prelazak na drugi izvor energije za grejanje, kao što je centralno grejanje ili kotlove na gas ili biomasu, međutim, iziskuje dodatne troškove za vlasnika, koji mogu iznositi od hiljadu-dve do čak 5.000 evra, u zavisnosti od toga da li u ulici već postoji gasna mreža ili centralno grejanje, piše "Blic".

 Tako se, zapravo, ulaganje u rekonstrukciju stana, uz uvođenje cevi u stan, projektovanje i gradnju podstanice i plaćanje samog priključenja ne bi građanima isplatilo ni za narednih pet godina korišćenja daljinskog grejanja. Posebno ako se ima u vidu da svaki put kada u Srbiji poskupi gas, a i mimo toga, gradske vlasti svih lokalnih samouprava odluče da povećaju i cene daljinskog grejanja. Pored toga, veliki je broj primedaba onih stanara koji imaju problem sa temperaturom u zgradama i kućama, a priključeni su na daljinski sistem grejanja, kao i sa vremenom do kojeg toplane odlučuju da greju. Pritom, ulazak "u kolo" korisnika sistema daljinskog grejanja košta, ali je moguć, dok je gotovo nemoguće izaći, odnosno odjaviti daljinsko grejanje.