Svakog dana 150 ljudi ostane bez posla

U prva dva meseca ove godine svakog dana je bez posla ostajalo oko 150 ljudi. Iako su ekonomisti predvideli da će u toku ove godine bez posla ostati 8.000 radnika, realnost ih je demantovala, jer je samo u prva dva meseca radno mesto i platu izgubilo više od 9.000 građana Srbije.



Skoro trećina radno sposobnih građana u Srbiji nema posao, a stopa nezaposlenosti krajem godine mogla bi da dostigne psihološku granicu od 30 odsto, predviđaju ekonomski stručnjaci koji veruju da će nezaposlenost nastaviti da raste zbog nelikvidnosti privrede i viška zaposlenih u javnom sektoru.

Sa druge strane, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je prošle godine više od 170.000 ljudi ostalo bez posla.

Analitičari Fonda za razvoj ekonomske nauke smatraju da srpska privreda pokazuje lagani oporavak, ali ne u svim sektorima. Oporavljaju se samo automobilska, farmaceutska i naftna industrija, pa do kraja godine nije realno očekivati da će se povećati opšta zaposlenost. Promet u trgovini za trećinu je manji u odnosu na 2008. godinu, a otpuštanja su logična posledica teškog stanja u kome se nalazi naša privreda, jer i pad kupovne moći dovodi do manjeg obima proizvodnje, a ona do manje zaposlenih u proizvodnom sektoru.

Kako je od početka krize broj radnika najviše opao u prerađivačkoj industriji, ekonomisti se slažu da država treba da podstiče pre svega prerađivače, poljoprivredu, informatiku i energetiku, jer to gura privredni rast, a ne finansije i nekretnine, a pogotovo je besmisleno, smatraju, da država subvencioniše radna mesta u šoping molovima i trgovinskim centrima, jer se time bez posla direktno ostavlja 10 puta više ljudi u malim porodičnim radnjama. Posebno nepovoljna odlika nezaposlenosti u Srbiji jeste njena dugotrajnost jer čak dve petine nezaposlenih ne radi duže od pet godina, a samo četvrtina kraće od godinu dana.

Za kreiranje novih radnih mesta potrebno je rešiti osnovna pitanja koja se tiču poslovnog okruženja, na primer osnivanje preduzeća, procedure za plaćanje poreza, kao i troškove izdavanja dozvola. Pored toga, radno zakonodavstvo otežava situaciju jer unosi nefleksibilnost kako za primanje tako i za otpuštanje radnika.