Uvozimo luk, pasulj, kupus, šljive

U tekstu koji su objavile VEčernje novosti dolazi se do poražavajućih saznanja da Srbija, pored plodnjih njiva i vrednjih ljudi, uvozi skoro sve voće i povrće.

Paradajz iz Turske, beli luk iz Kine, grožđe iz Makedonije kupujemo u marketima i na pijacama. S druge strane, na trpezama je sve manje plodova koji su proizvedeni upravo u našoj zemlji.

Možemo da hranimo pola Evrope, ali smo lane u inostranstvu nabavili 45.000 tona svežeg povrća, a pre dve godine uvezli smo više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka. Godišnje za zeleniš koji imamo u svojim povrtnjacima i voćnjacima „damo“ bar 150 miliona dolara.



U trgovinskoj razmeni sa svetom jedino u agraru beležimo suficit, ali i dalje izdvajamo značajnu sumu „zelenih novčanica“ za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz sveta. Ne štedimo devize ni za luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke, šećer. Na dugačkoj listi proizvoda koje Srbija uvozi su čak i krompir i pasulj. Prema rečima Vladimira Šobota, direktora sektora operacije „Veletržnice“, paradajz stiže iz Italije i Turske, kupus iz Kine, jabuke iz Poljske, dok lubenice najviše uvozimo iz Albanije.

- Prošlogodišnja suša jeste napravila velike probleme u agraru, pa smo se tako susreli sa deficitom povrća, ali to nije jedini razlog za veliki uvoz proizvoda koje sami možemo da proizvedemo - kaže Šobot. - Drugi razlog je to što je trgovcima verovatno jeftinije da robu kupuju inostranstvu, jer na taj način imaju bolju zaradu.

U vodećim trgovinskim lancima, pak, kažu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava njihovu potražnju, prinuđeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće.

Agroekonomista Miladin Ševarlić kaže ua Novosti da je neophodno poboljšati mere agrarne politike, posebno njihove dugoročne efekte.

- Liberalizovano tržište posebno proizvoda agrarnog porekla dozvoljava neokontrolisan uvoz i robe koje u Srbiji ima napretek - smatra Ševarlić. - Nigde kao kod nas, uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda nije tako prepušten nekontrolisanoj stihiji tržišta. Administrativne mere nisu dobre, ali mora postoji kontrola. Tako se ne bi dešavalo da uvozimo i bacamo devize čak i za šećer i maline - naše glavni izvozne adute.

PREBRANAC IZ KIRGISTANA

Pasulj koji se kuva u našim domaćinstvima stiže iz najudaljenijih delova sveta, ali ne od srpskog seljaka. Već duže vreme domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na zelenim pijacama. Najveća količina ovog povrća na srpsko tržište stiže iz Kirgistana. - Srpskog pasulja u ponudi nema već dugo - kaže, za „Novosti“, Dušan Šobot, direktor sektora operacije „Veletržnice Beograd“. - Trenutno se kupcima na veliko nudi gradištanac po ceni od 190 dinara iz Argentine i Egipta.