Vladimir Marković docent na PMF u Novom Sadu o turizmu u Apatinu

Turistički potencijal naše opštine česta je tema, o kojoj se diskutuje u raznim sferama. Najbolje viđenje stanja svakako može da pruži struka, a mi smo iskoristili priliku da o tome razgovaramo sa dr Vladimirom Markovićem, koji je rođen u Apatinu. Trenutno je docent na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Završio je osnovnu školu i gimnaziju „Nikola Tesla“ u Apatinu, nakon čega se opredelio za lovni turizam. Na istu temu odbranio je doktorsku disertaciju 2010. godine. Osim ovoga, oblast njegovog naučnog istraživanja predstavljaju sam turizam i geografski informacioni sistem. Ističe se učestvovanjem u raznolikim projektima, a u svom radu ima značajne reference na srpskom i engleskom jeziku.

    •    Kada kažete “turizam u Apatinu”, šta su Vaše prve asocijacije?
Prva asoscijacija je naravno Dunav. Najjači turistički potencijali Apatina i okolne su u direktnoj vezi sa Dunavom bilo da su u pitanju  nesvakidašnji lovni i ribolovni tereni, izletišta, nautičke aktivnosti, tereni za posmatranje ptica i slično. Osim Dunava, Apatin poseduje i druge potencijale kao što su Banja Junaković, bogato folklorno, kulturno i industrijsko nasleđe.

    •    S obzirom da ste privatno vezani za  Apatin, sigurno ste upoznati sa turističkim razvojem opštine u poslednjih 15 godina, koliko sa stručne strane možete biti zadovoljni istim?
Razvoj infrastrukture je primetan, međutim to samo po sebi nije dovoljno. Turizam je podložan promenana i verovatno je najosetljivija grana privrede. Stoga je neophodno stalno ulaganje, ne samo u infrastrukturu nego i u kadar, promociju i turistički proizvod. Npr. na teritoriji opštine Irig ima šest manastira, nekoliko vinarija, tu se nalazi i Nacionali park "Fruška gora", prelepa priroda, a turista opet nema dovoljno. Sa druge strane, u nekim opštinama gotovo da nema turističkih znamenitosti, a tursiti dolaze zahvaljujući dobro osmišljenim turističkim aktivnostima od strane turističkih organizacija.

    •    Da li nam možete reći kako pozicionirate Apatin u smislu turističkog mesta s obzirom da ste u profesionalne svrhe obišli gotovo celu Srbiju i zemlje okruženja? Možete li nam dati neki dobar primer na koji bi Apatin mogao da se ugleda?
Ako posmatramo Apatin kao turističku destinaciju, ne možemo se pohvaliti da smo baš prepoznatljivi na turističkoj mapi Srbije. Turističkih potencijala ima sasvim dovoljno, čak i više nego u nekim poznatijim destinacijama, a tursita nema dovoljno jer nam nedostaju ideje kako da ih privučemo. Zadatak svake turističke organizacije je da se istakne, da postane prepoznatljiva i drugačija, a takvih  primera osim u  inostranstvu imamo i kod nas. Primer za pohvalu je Novi Bečej i organizacija manifestacije u vezi sa cvetanjem Tise. Manifestacija je organizovana na odličnom nivou i ove godine okupila veliki broj posetilaca koji su tamo ostavili svoj novac i otišli puni utisaka. Reklo bi se da ovo nije ništa neuobičajeno, ali ako se uzme u obzir činjenica da se rojenje ovog poznatog i retkog insekta skoro ni ne dešava na Tisi u okolini Novog Bečeja (odvija se u veoma malom intezitetu), već 50-ak km severno u okolini Sente, Kanjiže i Novog Kneževca, to onda zaslužuje respekt! Tako se turisti, zahvaljujući dobroj turističkoj preduzimljivosti odlučuju da posete Novi Bečej, a ne ostala navedena mesta.

Rojenje Tisinog cveta

Sa druge strane, npr. u okolini mesta Tubingen u Nemačkoj okolna sela koja su bila u turističkom smislu neprepoznatljiva, organizovala su se u svrhu  jačanja turističke ponude i naravno većeg prilva turista i sredstava. Tako je između četiri sela napravljena biciklistička ruta, gde svaki učesnik treba da obiđe po jednu lokalnu pivnicu u svakom selu gde nakon degustacije piva dobija pečat i nastavlja put. Cilj je naravno proći rutu za što kraće vreme. Najbržih deset u istoriji rute imaju čast da se upišu u listu, a kada pogledate listu vidite imena iz cele Evrope… Sličan turistički proizvod ima i Poljskoj u gradu Torun, gde svaki turista pravi tradicionalni kolač-suvernir, a na poklon dobije recepturu i serftifikat… Ovakih priča je mnogo i u Holandiji, Sloveniji, Austriji, stoga postoji dovoljno inspiracije da se tako nešto napravi i u Apatinu.

    •    Šta je potrebno promeniti u pristupu turističkom poslovanju i razvoju kako bi naše destinacije bile konkurentnije u odnosu na destinacije zemalja u okruženju?
Pre svega to je ulaganje u stručni kadar, bilo da je u pitanju državni ili lokalni nivo. Osim ulaganja u kadar, potrebno je staviti akcenat na diversifikaciju turističkog proizvoda, odnosno tursitima ponuditi nešto drugačije. Potrebno je pratiti turističke trendove. U vreme današnjice aktivni odmor (koji podrzumeva učešće turista u raznim aktivnostima koje davaoci turističkih usluga osmišljavaju) je daleko traženiji od nekdašnjeg pasivnog. Poslednje, ali ne najmanje važno je isticanje turističkih znamenitosti koji mogu biti samostalni, a ne samo komplementarni, motiv za posetu. Npr. u Apatinu je nekada živeo i radio veoma poznati kompozitor Abraham Pal koji je komponovao operete i muziku za filmove i stekao svetsku slavu u Evropi i SAD, a danas se u njegovoj rodnoj kući umesto muzeja i suvenirnice nalazi pivnica, a spomen ploča gotovo da se i ne vidi. Verovatno većina stanovnika Apatina nikada nije ni čula za ovog čuvenog kompozitora. Možemo samo zamisliti kakvu bi turističku priču i koliko bi prihoda ostvaralila turistička organizacija da je kojim slučajem Apatin na teritoriji Mađarske ili Austrije...

    •    Mnogo je mladih iz opštine Apatin završilo studije na fakultetu na kom radite. Imate li informacije koliko od njih danas radi poslove vezane za turizam u Apatinu? Da li ste generalno zadovoljni kadrovskom strukturom te profesije u Apatinu? I koliko je zapravo uticaj (ne)adekvatne kadrovske strukture na razvoj turizma?
Za neke od kolega znam da rade u struci, odnosno  rade u marini i banji. Sa druge strane, postoji i određeni broj njih koji i dalje čekaju na posao, a potreba za njihovim zaposlenjem zaista postoji. Ulaganje u kvalitetan i profesionalan turistički kadar treba smatrati budućim pokretačem razvoja turizma u Apatinu. Ako želimo više turista i više dobiti, logično je da imamo i više angažovanih ljudi zbog menažmenta, logistike i promocije.

            •    Da li je PMF, preko departmana na kom radite, kao obrazovna institucija od velikog značaja, imao projekte  na kojima ste sarađivali sa opštinskom upravom u Apatinu i ako da, koji su to projekti i kakvi su im rezultati? I sa čije strane je došla inicijativa?
Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo je imao mnogo projekata iz sfere turizma finansiranih kako od strane nekoliko Pokrajinskih sekretarijata i Ministrastva prosvete i nauke, tako i od strane Evropske Unije. Upravo jedan takav je sproveden gde su između ostalih pilot oblasti bile i teritorijie opštine Apatin i Sombor. Upravo u međunarodnim projektima treba tražiti šansu, jer EU preko pretpristupnih fondova finansira 85% vrednosti projekta, a krajnji korisnik  svega 15%. Neke od vojvođanskih opština su preko ovakvih projekata dobile po više stotina hiljada evra za razvoj turizma, zaštite prirode ili privrede.

    •    Koliko je važno da se manje opštine poput Apatina međusobno povezuju i kreiraju zajedničke turističke proizvode sa drugim, sličnim destinacijama?
Međusobno povezivanje turističkih organizacija opština, naročito onih susednih je jako važno i poželjno. Na takav način se stvara jači turistički proizvod, bolje se iskorišćuju potencijali i povećavaju šanse za dodatni priliv turista. Ako se udruži više organizacija pa zajedno kreiraju turistički klaster onda je šansa za unapređenje turizma još veća, jer se još više širi mreža kontakata i stvara se adekvatniji turistički proizvod. Takav primer kod nas je turistički klaster Srem, gde su se u svrhu pružanja turističkih usluga uključile turističke organizacije, naučne insitucije, turističke agencije, proizvođači meda, vina, suvenira,  privatna domaćinstva i svi koji mogu doprineti razvoju turističkog proizvoda a samim tim i ostvare dobit.

    •    Kakvo je Vaše stručno mišljenje o velikim projektima opštine Apatin vezanim za turizam? Pre svega mislimo na apatinsku marinu, wellness centar i novi gradski trg?
Ideja u vezi sa velikim projektima je odlična, samo što je nivo realizacije još uvek nezadovoljavajući. I pristan i marina su izgređeni i opremljeni, a i dalje je nedovoljan broj turista. Odgovor na ovaj problem treba tražiti na nivou države, koja ne ulaže dovoljno u turistički sektor. Ovde se ne misli samo na novčana ulaganja nego i na stvaranje kontakata sa kruzerima i agencijama iz inostranstva. Ovde se postavlja pitanje zašto veliki brodovi koji uplove u Srbiju ne pune rezervoare za gorivo i za pijiću vodu u Apatinu; zašto ne prazne komunlani otpad i za to takođe plate; zašto turiste ne prošetaju ulicama Apatina i ručaju u lokalnim restoranima, odnosno zašto nas zaobilaze?! Sa druge strane, ako i dođu turisti opet se javljaju prateći nedostaci u vezi sa isticanjem turističke ponude. Najveći deo infrastrukture je izgrađen, a na primer turistička signalizacija gotovo da ne postpoji. Postavite se kao turista i dobićete mnoge odgovore. Ako neki turista dođe svojim brodom ili jahtom u marinu ili na pristan, kako će da dođe do centra grada?  Gde će da ruča? Gde se trenutno nalazi i šta ima u blizini da poseti?

Nezavršen wellness centar u Apatinu

    •    U turizmu vlada velika konkurencija na tržištu, pa je s toga marketing izuzetno važna stavka u turističkom poslovanju. Kakvo je Vaše mišljenje o marketinškom nastupu naše opštine i turističke organizacije?
Ako se želi kreirati dobar imidž destinacije nije dovoljno vršiti samo promociju, već treba unaprediti celokupan tzv. marketing miks, a njega čine proizvod, cena, promocija i kanali prodaje. 

    •    Moze li turizam biti jedan od pokretača razvoja preduzetništva, a na kraju i zapošljavanja u opštini kakva je Apatin? Šta je potrebno da bi se to ostvarilo?
Preduslov da bi turizam bio jedan od pokretača razvoja preduzentištva jesu pre svega dolasci turista. Kada u Apatin budu dolazili turisti u većem broju, onda će svoju šansu dobiti i turističke agencije, suvenirnice, ugostiteljski objekti, kulturne ustanove, lovačka i ribolovačka udruženja i svi ostali koji imaju učešća u zadovoljenju turističkih potreba. Do tada se treba pripremiti i permanentno raditi na kreiranju turističkog proizvoda.