Biće pšenice za hleb

Žetva pšenice u Srbiji uskoro počinje na više od 470.000 hektara. Očekuju se prinosi između 3,5 do 4,5 tona po hektaru, što bi trebalo da zadovoljni domaće potrebe. Jesenas je pšenicom u Srbiji posejano 471.275 hektara, mada su poljoprivrednici u iščekivanju kiše kasnili sa setvom. Kiša koja je padala tokom proleća dobrodošla je svim ratarskim kulturama, ali pšenici nije prijala stalna oblačnost i nedostatak sunca. Povećana vlaga je pogodovala pojavi infekcija i poljskih štetočina što je uglavnom suzbijano upotrebom odgovarajućih sredstava za zaštitu bilja.
Pojedini stručnjaci, s druge strane, sumnjaju da će ove godine roditi dovoljno i za potrebe domaće potrebe i za izvoz. Takva predviđanja pravdaju činjenicama da ove godine neće biti velikog prinosa, jer je zasejano malo pšenice. Zato veruju da kada se zadovolje apetiti srpskog tržišta, gotovo izvesno neće ništa preostati za plasiranje van Srbije.
Trenutno kilogram pšenice u Srbiji vredi 23,5 dinara i među najskupljima je u Evropi. U Mađarskoj je kilogram 21, a u Rusiji 20 dinara. jedino je u Francuskoj pšenica skuplja i kilogram je 24 dinara.