Hrišćani slave Uskrs

Drugu godinu za redom, pravoslavni i rimokatolički hrišćani slave istog datuma praznik vaskrsenja Isusa Hrista, jevanđeljski događaj kojim je pre više od dva milenijuma počela novozavetna istorija čovečanstva.

Praznik Vaskrsenja biće obeležava se u hramovima ponoćnom i jutarnjom liturgijom.

Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je sveti apostol Pavle čija je propoved osnažila i usmerila novozavetnu veru. Reči apostola Pavla, koji nije bio savremenik Hristov, ali kome se, prema predanju, Spasitelj javio na putu za Damask, zapisane su u njegovim apostolskim delima i objašnjavaju da je suština hrisćanstva u veri u pobedu života nad smrću. "Ako Hristos ne vaskrse prazna je propoved naša i prazna je vera naša", kaže apostol Pavle čije su poslanice deo Novog zaveta i u kojima on, rušeći starozavetna pravila, uči ljude praštanju i ljubavi i otvara vrata spasenja i carstva nebeskog.

U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Uskrs otvaraju Carske dveri na oltaru čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu. Prema hrišćanskim jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, "Mariji Magdaleni i drugoj Mariji", saopštio anđeo blagovesnik Gavrilo.

Prema odlukama Nikejskog sabora koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Uskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle proleće ravnodnevnice ali obavezno posle jevrejske Pashe. Prema hrišćanskom predanju, Isus je umro u dane Pashe pa se u nekim jezicima ovaj naziv zadržao i za praznik njegovog Vaskrsenja. Poznato je takođe da su Rođenje Isusa Hrista, njegovo stradanje i Vaskresnje najavili starozavetni proroci koji će, kako propoveda hrišćanstvo, opet doći da najave njegov drugi dolazak među ljude. U knjizi Otkrivenja Jovanovog kojom se završava Novi Zavet, ti proroci su Ilija i Enok i njihov ponovni dolazak među ljude i stradanje treba da najavi novi dolazak Hristov kome se nadaju Hrišćani.

Uskrs je, pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja.

Hristos Vaskrse!