Sportska hala preča od gradnje hladnjače

U Industrijski park na 16 hektara uloženo je 35 miliona dinara iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, a zainteresovani investitori za izgradnju pogona za otkup i preradu voća i povrća čekaju da se završi kompletna infrastruktura, za koju je potrebno svega 1,5 miliona dinara. Ogorčeni poljoprivrednici kažu da je, umesto za završetak ovih poslova, pokrajina izdvojila 80 miliona dinara za sportsku halu.
Do sada je u Industrijskom parku izgrađena trafostanica, moderna elektronska vaga, postavljeni su kablovi za PTT saobraćaj, dovedena je tehnička i pijaća voda iz mesnog vodovoda, instalirana protivpožarna zaštita i asfaltiran put. Investitori su bili spremni da otvore pogone još proletos.
 Pojavio se investitor koji želi da izgradi pogone i silose, ali radove još nije započeo čekajući da se izgradi niskonaponska električna mreža i put koji nije potpuno završen. Nisu izvojene pare iz Fonda za kapitalna ulaganja, a mesna zajednica nema dovoljno novca da sama izgradi mrežu - objašnjava Ištvan Peter, predsednik MZ.
On dodaje da bi „Elektrovojvodina“ trebalo da obavi ove radove, ali da ni Fond za kapitalna ulaganja ne može da uplati traženi avans za radove, jer ima neizmirenih obaveza prema elektrodistributeru. - Očekujemo da će posle namirivanja dugova između fonda i „Elektrovojvodine“ na red doći niskonaponska mreža u Industrijskom parku, jer ćemo u suprotnom izgubiti zainteresovanog investitora - obajašnjava Peter.
Firma „Stočar Stapar“ iz Valjeva poslala je pismo namera da uloži novac u Industrijski park s mesnom zajednicom. U pismu se navodi da bi ova valjevska firma prvo oformila zajedničku firmu sa MZ. Prema predloženom, MZ bi imala udeo od 10 odsto vrednosti firme, a „Stočar Stapar“ 90 odsto, sa obavezom da investira u izgradnju hladanjače, sortirnice za voće i povrće, kao i u silose za žitarice.
Proizvode iz ovog dela Bačke valjevska firma bi plasirala na ino-tržište, gde ima svoje partnere. Za selo bi Industrijski park značio mnogo, jer se meštani bave poljoprivredom i od toga žive. Umesto da se jabuke prodaju nakupcima, mogle bi se po boljoj ceni prodavati kupcima. Tako je i s ostalim proizvodima.
- Osim toga, zaposlilo bi se desetak ljudi. Od proizvodnih pogona imamo jedino „Agroglobal“, s kojim odlično sarađujemo u smeštaju žitarica, ali su i njeni kapaciteti prebukirani - kaže Atila Hodovanj, sekretar MZ Kupusina.
Paori iz Kupusine svoje proizvode na zelenim pijacama prodaju u malim količinama.
- Nakupci dolaze u selo, plaćaju malo, ali voće moramo da prodamo da ne bi propalo - kaže Leontina Novič.
Investitori potražuju milijarde
Meštani kažu da fond verovatno nije u mogućnosti da plaća nekome avans, jer je dužan oko četiri milijarde investitorima u Vojvodini za izvršene radove, pa je dogovoreno između fonda i „Elektrovojvodine“ da će se niskonaponska mreža u Industrijskom parku u Kupusini napraviti ukoliko fond izmiri dug za izgradnju trafostanice u Bajši.
Čekaju izmirenje dugova
Zbog nedostatka para u fondu nije završeno asfaltiranje puteva. Radove je izvela firma „Somborputevi“, ali kako radovi nisu plaćeni, nisu ni nastavljeni. „Somborputevi“ su čak tužili mesnu zajednicu, ali su izgubili sud, jer su poslovi ugovarani direktno s Fondom za kapitalna ulaganja. „Somborputevi“ neće da nastave radove dok se dug ne izmiri.
Blic.rs