Sprečite trovanje pčela

Višestruke koristi pčela u poljoprivredi svake godine ugrožavaju nesavesni korisnici sredstava za zaštitu bilja koji, bez obzira na zakonske odredbe i visoke kazne, ne sprovode mere zaštite bilja na način koji ne ugrožava pčele i pčelarstvo.

Da ne bi pčele bile izložene sredstvima za zaštitu bilja, tretiranje se uvek vrši u ranim jutarnjim časovima ili kasnim popodnevnim časovima (od 18 do 19 sati), kada je vreme bez vetra i nikada u vreme cvetanja useva i zasada i intenzivnog leta pčela, u najtoplijem delu dana. Ako su prisutni korovi u fazi cvetanja u voćnjacima i vinogradima, pokosite ih ili ih zaorite. Ne tretirajte ih herbicidima.

Korisnici sredstava za zaštitu bilja, imajte na umu i sledeće:

- Ne postoje netoksična sredstva za zaštitu bilja.
- Za pčele su najopasniji insekticidi. Koristite insekticide čije je delovanje kraće. Manje su opasni fungicidi, akaricidi i herbicidi.
- Zabranjeno je tretirati voćnjak u punom cvetanju, kao i uljanu repicu, suncokret, itd.
- Ugroženi su svi pčelinjaci na udaljenosti od 5 kilometara od tretirane površine.
- Obavestite pčelare o tretiranju i čitajte uputstvo za primenu sredstva za zaštitu bilja.

Pčelari, obratite pažnju na sledeće:

- Sarađujte sa poljoprivrednim proizvođačima (voćarima i ratarima).
- Obeležite svoje pčelinjake i postavite tablu sa svojom adresom i brojem telefona.
- Upoznajte se sa delovanjem sredstava za zaštitu bilja na pčele.

Visoko toksične insekticide za pčele ne koristiti u vreme cvetanja useva i zasada (toksični su za pčele i 5 dana posle tretiranja), a to su insekticidi koji sadrže sledeće aktivne supstance:

- Abamektin
- Alfa-cipermetrin
- Bifentrin
- Cipermetrin
- Deltametrin
- Dimetoat
- Imidakloprid
- Malation
- Metiokarb
- Metomil
- Tiametoksam

Sledeći insekticidi su takođe visoko toksični za pčele. Njihov promet i primena su zabranjeni, ali postoji opasnost da poljoprivredni proizvođači poseduju zalihe, a to su insekticidi koji sadrže sledeće aktivne supstance:

- Diazinon
- Dihlorvos
- Fenitrotion
- Fention
- Metidation

Srednje toksičnosti za pčele su insekticidi koji sadrže aktivne supstance: acetamiprid i fenazakvin. Ako se pravilno primenjuju ne predstavljaju direktnu opasnost za pčele, ali se mora voditi računa da pčele ne budu direktno izložene.
Isti slučaj je sa insekticidima koji sadrže aktivnu supstancu endosulfan i fozalon, koji su zabranjeni za promet i primenu, ali postoji opasnost da poljoprivredni proizvođači poseduju zalihe.

Pored zakonskih odredbi, korisnici sredstava za zaštitu bilja korisne informacije o zaštiti pčela prilikom primene sredstava za zaštitu bilja mogu pronaći i na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Šta kaže zakon o sredstvima za zaštitu bilja?

KORISNICI SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILjA SU ODGOVORNI
ZA AKTIVNOSTI I MERE PREDOSTROŽNOSTI KOJE PREDUZIMAJU U VEZI SA PRIMENOM SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA!

Korisnici sredstava za zaštitu bilja rizikuju da i njihova proizvodnja bude ugrožena, smanjenjem prinosa i plaćanjem šteta koje prouzrokuju nepravilnom i nesavesnom primenom sredstava za zaštitu bilja, odnosno ako primenjuju sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele u vreme cvetanja bilja.

(Član 45. stav 1. tačka 6 Zakona o sredstvima za zaštitu bilja)

Kazne:

700.000,00 do 3.000.000,00 dinara za pravno lice,
300.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika,
35.000,00 do 50.000,00 dinara za fizičko lice.

Sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele mogu se primeniti samo u slučaju suzbijanja karantinski štetnih organizama i to samo nakon pisanog odobrenja ministra poljoprivrede (član 45. stav 4. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja) i to jedino ako su 48 sati pre primene odgajivači pčela obavešteni o primeni i samo ako se pčelinja društva nalaze na rastojanju od najmanje pet kilometara od mesta tretiranja (član 49. stav 1. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja).

Korisnici sredstava za zaštitu bilja su dužni da vode evidenciju o svakom tretiranju bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata (član 64. stav 4. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja).

Za nepoštovanje odredbi ovog člana propisane su kazne u iznosu od:

500.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice,
100.000,00 do 400.000,00 dinara za preduzetnika,
5.000,00 do 30.000,00 za fizičko lice.

Sva sredstva za zaštitu bilja moraju da se primenjuju na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životinja i nepotrebno povećava njihovo izlaganje sredstvima za zaštitu bilja (član 44. stav 1. tačka 5) Zakona o sredstvima za zaštitu bilja).

Za nepoštovanje odredbi ovog člana propisane su kazne u iznosu od:

700.000,000 do 3.000.000,00 dinara za pravno lice,
300.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika,
35.000,00 do 50.000,00 dinara za fizičko lice.

Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja je preduzela sve neophodne aktivnosti u vezi sa sprovođenjem mera usled kršenja odredbi Zakona o sredstvima za zaštitu bilja koje se odnose na primenu sredstava za zaštitu bilja u vreme cvetanja bilja i vođenje evidencije o primeni sredstava za zaštitu bilja.

Pored propisanih kazni, nesavesni korisnici sredstava za zaštitu bilja rizikuju da moraju da nadoknade štetu koju nanesu pčelarima trovanjem pčela.