Sve češće se kupuje na recku

Kriza i besparica doprinele su da se u manjim trgovinskim radnjama sve više kupuje na veresiju. Platežno slabostojeći građani i penzioneri prinuđeni su da pazare na takozvanu recku. Najčešće se odlaže plaćanje računa za mesec, ali ima i onih prodavnica gde „recka“ obezbeđuje poček od 45, pa i 60 dana. Istina, u njima je roba skuplja od 10 do 20 odsto. Ovakav poček bar privremeno omogućava onima s plićim džepom da u svako vreme, i bez novca, pazare najneophodnije svakodnevne potrepštine. Gotovo da nema „prodajnog objekta“ koji ne daje robu unapred. Posebno je to zastupljeno u unutrašnjosti, u krajevima gde je kupovna moć ispod republičkog proseka. Na veresiju se kupuju brašno, so, šećer, kafa, prašak za veš... Ali u pojedinim minimarketima na veresiju se sve češće prodaju i cigarete, pivo ... U „radnjama na ćošku“, koje su po samom konceptu skuplje od velikih trgovina, na sniženju je obično nekoliko artikala, ali je po pravilu ovde skuplja ostala roba. Po višim cenama prodaju se kafa, pivo, začini, gazirana pića, grickalice, slatkiši, zatim voće i povrće, kao i kućna hemija. U poslednje vreme mnogi trgovci iz STR menjaju poslovnu politiku, pa kroz niže cene pojedinih artikala i veći obrt postaju konkurentniji na tržištu.