Težak dinar od kartona i najlona

Tridesetjednogodišnji Goran Joža iz Apatina punu deceniju čeka posao. Svestan da će ga samo sa osnovnom školom teško pronaći, zasukao je rukave i prionuo na posao koji većini njegovih vršnjaka ni u snu ne bi pao na pamet - sakupljanje sekundarnih sirovina.
- Ovo što radim je neatraktivno za mladiće mojih godina, valjda zato i nemam konkurenciju. Zarada je mala, ali nekako preživljavam - sa osmehom objašnjava Goran, dok uredno slaže kartonske kutije u prikolicu zakačenu za bicikl. Davno se navikao na ritam koji zahteva ovaj „biznis". Pre podne skupljene sirovine odvozi u otkupni centar, a predveče kreće u „krstarenje" gradom i sakupljanje novih kartona, najlona, tvrde plastike, pet ambalaže. Nema slobodnog dana, praznika, bolovanja, godišnjeg odmora... Često mu pomaže i majka, dok otac, zbog bolesti više ne može.
- Svake večeri obiđemo, bukvalno, ceo grad. Obavezno pogledamo da li je šta ostalo od ambalaže ispred prodavnica, zavirimo i u kontejnere, a idemo i po pozivu, kada se neko seli ili menja nameštaj, pa pokupimo kartone i najlone koji ostanu. Evo, počeo sam da lepim i obaveštenja po gradu - priča ovaj vredni mladić i objašnjava da mu je to jedini izvor prihoda jer roditelji od svojih skromnih penzija i sestra udata u Prigrevici ne mogu da mu pomognu. Goranova osnovna oprema su stari bicikl i mala prikolica.
- Dovoljna je, nosi oko 200 kilograma, pod uslovom da sve lepo složim i vežem. Nikada nam se nije desilo da nam se tovar raspadne ili prevali. Bicikl nekad vozim, a nekad, kad je prikolica dobro natovarena, guram pored sebe. Zima i sneg su najgori, ali nemamo izbora, posao mora da ide - priča Goran.
Najviše posla, do pre godinu dana, imao je oko „Maksija". Tu je za tili čas mogao da napuni prikolicu. Međutim, dobio je upozorenje od inspekcije da to više ne sme da radi jer nije „registrovan".
- Tada sam prestao. Sada sve što ima iza „Maksija" nose Somborci. Oni su, valjda, registrovani... - pomirljivo zaključuje Goran i dodaje da su, osim „Maksija", zbog krize izgubili još neke prodavnice koje su godinama opsluživali.
- Vidim da sada sami nose sirovine u otkupni centar. Izgleda da je i njima važan svaki dinar - zaključuje ovaj skromni mladić, koga, za deset godina, sa biroa za nezaposlene nijednom nisu pozvali da radi bilo šta, pa je, kaže, svestan da će sakupljanje sekundarnih sirovina još dugo biti njegov jedini izvor prihoda.
Goran ističe da, i pored mukotrpnog rada, nema baš velikog ćara od sakupljanja sekundarnih sirovina. Ipak, i to je bolje nego da nema nikakve prihode.
- U zavisnosti od vrste sirovine, kilogram se plaća od tri do 12 dinara. Kada je dobar mesec, mogu da zaradim i do 15.000 dinara. Nije nešto, ali kada sedim kod kuće, nemam ni toliko - zaključuje Goran.
Pressonline.rs