Transplantacije: Tuđe srce bez potpisa

U tri centra u Srbiji - na Vojnomedicinskoj akademiji i u kliničkim centrima u Novom Sadu i Nišu - svoje organe, u slučaju moždane smrti zaveštalo je do sada oko 75.000 ljudi. Ali da bi se program transplantacije, koju čeka 2.000 ljudi, omasovio, bar kada je reč o organima, našoj zemlji, prema procenama stručnjaka, potrebno oko dva miliona potencijalnih donora. Taj broj je, međutim, teško dostići podelom donorskih kartica, pa se i iz stručnih krugova sve češće čuje da bi i Srbija, poput mnogih drugih zemalja u Evropi, sa zaveštanja organa trebalo da pređe na tzv. pretpostavljeni pristanak. To, zapravo, podrazumeva da mogući donori budu svi koji se za života nisu izjasnili da su izričito protiv davanja organa. U tom slučaju, umesto registra potencijalnih davalaca, vodio bi se registar nedavalaca. Jer, pretpostavlja se da bi se, kao i u zemljama koje već imaju ovakvu praksu, više stanovnika odlučilo da njihovi organi, ipak, mogu da se uzmu ako zapadnu u moždanu smrt. Srbija bi, ako hoće da omasovi presađivanje organa i spase hiljade života, morala da promeni Zakon o transplantaciji i uvede pretpostavljenu saglasnost za davanje organa.