Veći broj infarkta i šlogova zbog naglih promena vremena

Hronični bolesnici su dobro podneli naglo zahlađenje, ali bi oscilacije vremena, koje meteorolozi najavljuju za naredne dane, mogle "da ošamute" i one "čeličnog" zdravlja.
U noći između subote i nedelje, kada se meteorološki sat "vratio" s prolećne na zimsku temperaturu, od svega nekoliko stepeni "u plusu", sa koliko je u većem delu zemlje započeo poslednje dan vikenda, hitne službe su imale uobičajeni broj poziva. Međutim, već u ponedeljak, a naročito u utorak, kada se očekuje skok temperature za čitavih 10 stepeni celzijusa, mnoge bi u svakodnevnim aktivnostima mogle da uspore vrtoglavica, malaksalost ili glavobolja. To su, ipak, samo blaže reakcije na nagle promene vremena, a kod ljudi već oštećenog zdravlja mogu da budu mnogo ozbiljnije - veliki skok krvnog pritiska, anginozni napad, pa i infarkt srca ili mozga. Krvni sudovi različito reaguju na toploti i hladnoći: šire se kada je toplo, i tada krvni pritisak pada, a sužavaju kada je hladno, što dovodi do skoka krvnog pritiska. Na naglu promenu vremena zdrav čovek se adaptira za najviše dva dana, a kod hroničnih bolesnika taj period traje i do pet dana. Nevolja je kad temperatura vazduha toliko "šeta" da organizam još ne stigne da se adaptira, a vreme se promeni. Utvrđeno je da više od 80 odsto bolesnika s hipertenzijom oseća tegobe dva dana pre promene vremena, a lekari preporučuju da se, dok se vreme ne ustali, češće kontroliše krvni pritisak. Održavanje pritiska u granicama normale (ispod 140 sa 90) značajno je za prevenciju ne samo srčanih, već i moždanih udara, koji su sve učestaliji i u mlađoj populaciji.
Sa 3.000 novoobolelih na milion stanovnika, Srbija je u samom svetskom vrhu po broju moždanih udara, a čak 20 odsto pacijenata je mlađe od 45 godina.