Veliki petak-dan stradanja Isusovog

Hrišćanske pravoslavne crkve obeležavaju danas Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Bogočovek Isus Hristos.

Hristos, uhapšen prethodne noći, izveden je pred jevrejske prvosveštenike na suđenje zbog optužbi da propovijeda učenje za koje su tvrdili da je u suprotnosti sa vjerskim principima i zakonima judaizma.

Veći broj lažnih svedoka, koje su prvosveštenici doveli, navodili su, između ostalog, da Isusovi govori o Carstvu nebeskom predstavljaju njegovu nameru da se proglasi za jevrejskog cara koji će ih osloboditi od rimskog ropstva.

To je iskoristio prvosveštenik Kajafa i odlučio da Hrista preda rimskom namesniku Judeje - Pontiju Pilatu, kako bi ga on osudio zbog pobune protiv Rima, što se kažnjavalo smrću.

Pilat je Hrista predao u ruke jevrejskom kralju Irodu, koji ga je vratio nazad rimskom namesniku.

Pilat: Osudili ste Nevinog

Na Pilatova pitanja i tvrdnje Isus je ćutao ili odgovarao samo sa: \'\'Ti kažeš\'\', rekavši mu u jednom momentu da \'\'njegovo carstvo nije od ovog sveta\'\'.

Videvši da nema elemenata za osudu, rimski namesnik poslužio se starim jevrejskim običajem da za vrijeme Pashe bude pomilovan jedan osuđenik, te je okupljeni narod upitao da li želi slobodu za Hrista ili zelota Varavu.

Okupljeni narod, podstrekivan jevrejskim prvosveštenicima, zatražio je slobodu za Varavu, a osudu za Hrista, rečima: \'\'Krv njegova na nas i našu decu\'\'.

Pilat je tako i odlučio, rekavši: \'\'Osudili ste nevinog\'\'. Nakon toga je pristupio ritualnom pranju ruku. Otuda potiče izraz \'\'pranje ruku\'\' u značenju skidanje odgovornosti sa sebe.

Osuđenog Hrista vojnici su bičevali, stavili mu na glavu trnov vijenac i terali ga da do brda Golgota nosi krst, na kojem je razapet.

Raspetog Hrista vojnici su proboli kopljem između rebara, stavili mu na usta sunđer natopljen sirćetom, a iznad glave ploču sa natpisom na hebrejskom, grčkom i latinskom jeziku: \'\'Isus Nazarećanin, car judejski\'\'. Za to vrijeme Isus je molio Boga da im oprosti, rečima: \'\'Oprosti im, Bože, jer ne znaju šta čine\'\'.

Sveta jevanđelja navode da je Hristos u \'\'deveti čas dana\'\', odnosno u tri sata posle podne ispustio dušu.

U momentu Hristove smrti nebo se potpuno pomračilo, nastala je neviđena oluja, grobovi su se otvorili, a stena na koju je stavljen krst pukla je po neprirodnoj liniji.

Mrtvog Hrista skinuli su sa krsta, umotali u pogrebno platno, sahranili u grobnicu, na čiji ulaz je postavljena velika kamena ploča, a pred grobom su stražarili legionari.

Hristova žrtva i njegova smrt na krstu je radi očišćenja greha celog ljudskog roda i prethodila je najvećem događaju - Vaskrsu - kojim je Bogočovjek pobedio smrt i večnu pogibelj, kao posljedicu greha.

Žrtva za spasenje ljudskog roda

"Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas", zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.

Kako prenosi sajt RTV-a, večernjim bogosluženjima na Veliki Petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.