Zaposleni: Mrzim posao, volim platu

Premalo Srba, po svemu sudeći, voli ono što radi, pa bi čak 70 odsto zaposlenih iz ovih stopa promenilo radno mesto. Ne dopada im se ni klima, ni ambijent, ni posao koji rutinski obavljaju, otaljavaju... Ne vole šefove, pomalo zaziru i od kolega, a uz sve to su, posvedočila bi većina, malo su plaćeni, voleli bi da zarađuju više. Ipak, da postoji gen za kontradikciju, jasno bi se pokazao u odnosu Srba prema poslu, jer pri izboru novog preduzeća novac nema presudnu ulogu. Štaviše, po sopstvenom priznanju, većini pare nisu na prvom, a bogami ni na drugom mestu. Na trećem jesu. Topla ljudska reč i tapšanje po ramenu još su samo u našoj zemlji vredniji od novčanica. Opis prosečnog srpskog radnika nastao je na osnovu istraživanja vodećih regionalnih portala za zapošljavanje iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske koji su se bavili (ne)zadovoljstvom na poslu u vreme ekonomske krize, ali i post-festum. U sve tri zemlje zaposleni se do kraja godine nadaju promeni zanimanja, ali Srbi u tome ubedljivo prednjače. Na Zapadu je uvek važilo pravilo da vrediš onoliko koliko zarađuješ i to je bilo jedino merilo uspeha. Mi nikada nismo bili takvi. Naš radnik ceni ljudskost. Patimo od toga da nas neko pohvali za dobro obavljen posao, a naročito danas kada smo tako malo plaćeni za svoj rad. U međuvremenu, Srbija nema jasan kurs kako da skrati spisak od 765.000 nezaposlenih, ni kako da pojača motive za njihovo radno angažovanje i sticanje kvalifikacija, a ni kako da poveća mobilnost radnika... Umesto toga, potvrđuju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, vlada je odlučila da prepolovi budžet za podsticanje zapošljavanja i da proširi spisak izdržavanih. Bilans: Srbija ima stopu nezaposlenosti od 23,7 odsto, a sa samo 1.743.411 radnika dotakla je svoj istorijski minimum.