Guslar Marko Šćepanović - čuvar srpske tradicije!

...Od glave Zete do grada Spuža,
Krvavi lanac vojske se pruža.
Pritisli Srbi turske livade,
Turcima u Spuž zadaju jade.
A serdar Vule s visoke kule,
Džeferdar pali, kukaju bule.
Leleču Turci, kukaju bule:
"Oj, lele, lele, evo ga Vule".
A serdar Janko sa sabljom maše,
"Udrite braćo, srpstvo je naše"...

Ovo su stihovi koje je na početku košarkaške utakmice Crvena zvezda-Galatasaraj ispevao guslar Marko Šćepanović, i na taj način dospeo u žižu javnosti. Pesma oslikava srpsku borbu protivu Turaka, a na ovom meču bila je posvećena navijaču crveno-belih Marku Ivkoviću Jagodi, ubijenom u Istanbulu pre dva meseca.



Marko Šćepanović je, iako vrlo mlad, u poslednjih nekoliko godina postao jedan od najpoznatijih guslara iz naših krajeva. Skoro petnaest godina peva uz gusle i već je izdao šest diskova sa narodnim pesmama. Najviše se proslavio poslednjim CD-om, koji je posvetio srpskoj heroini iz Prvog svetskog rata, Milunki Savić. Pesma u desetercu opisuje život "srpske Jovanke Orleanke", junaštvo i podvige tokom Prvog svetskog rata i ljubav prema rodnoj zemlji.

Marko je rođen je 1988. godine, studira medicinu, a član je društva guslara "Bajo Pivljanin" u Beogradu. Redovan je učesnik festivala guslara gde beleži odlične rezultate. Do sad je održao preko 50 svojih solističkih koncerata u Srbiji i inostranstvu. Omiljeni nastupi su mu, kako kaže, bili na molitvenom doručku u Crnoj Gori, odnosno Ermitaž pozorištu u Sankt Peterburgu u junu 2011. godine, na otvaranju spomenika prvom izaslaniku Petra Velikog, grofu Savi Vladislaviću Raguzinskom, ruskom diplomati srpskog porekla, koji je bio na čelu ambasade Rusije u Kini za vreme vladavine Petra Prvog.



Šćepanović je u Apatin došao na poziv "Društva srpskih domaćina", organizatora plivanja za Časni krst. Istakao je da mu je čast što je došao u naš grad, da bude svedok istorijskog, prvog plivanja za Bogojavljenski krst na Dunavu u Apatinu.

"Želim da se zahvalim organizatorima što sam deo ove manifestacije i da vas pohvalim jer je sve bilo besprekorno urađeno. Danas je veliki dan kad Bog treba da se javi, ne samo kroz reči i tradicionalni pozdrav karakterističan za dan Bogojavljenja, već u srcima svih nas." - rekao je Marko Šćepanović.

Marko se ukratko i predstavio Apatincima.

"Guslam praktično od malih nogu, a danas najviše nastupam u Ruskom Domu u Beogradu. Gusle su instrument koji je kroz epsku poeziju sačuvao našu tradiciju, kulturu, i istoriju. U današnje vreme mnogi to ne razumeju i ne shvataju, i zbog toga je moj zadatak da im to predočim, to je moja misija. Ne smemo izgubiti svoj identitet, jer sve ovo ne spada u neku novu istoriju, ili istoriju od pre 100-150 godina. Gusle su u srpskom narodu prisutne vekovima i duboko su urezane u mentalitet i duh srpskog naroda." - priča naš sagovornik.

Neki podaci i knjige svedoče o tome da su srpske gusle dočekale i Fridriha Prvog Barbarosu kada se u 12. veku sastao u Nišu sa Stefanom Nemanjom, gde mu je Nemanja ponudio pomoć srpske države u krstaškom ratu.

"Kroz svoj rad pokušavam ljude da približim epskoj poeziji i guslama, da shvate njihovu ulogu i veličinu. Gusle su stari srpski instrument, ali njima se služe i drugi narodi. Uz gusle se najviše peva o čojstvu i junaštvu, o lepotama života i one ako se razumeju i dožive na pravi način, znaju da probude najveće emocije." - kaže Šćepanović.



Marko je Apatince oduševio izvođenjem pesme o srpskoj heroini iz Prvog svetskog rata Milunki Savić.

"Ja sam čitajući knjigu istoričara Mirka Dobričanina "Toplički gvozdeni puk", u kojoj je Milunka Savić opisana kao velika heroina, hrabar borac i ratnik, simbol časti, čojstva, viteštva, junaštva i požrtvovanosti, pomislio sam da je zaslužila da bude uz gusle opevana. Mene je njena sestrinska ljubav prema bratu, koga je zamenila na bojištu tako što se prerušila u muškarca, zaista oduševila." - rekao je Marko, pre svog nastupa u Apatinu.

Mladi guslar je na kraju dobio zaslužen aplauz svih prisutnih u apatinskom restoranu "Šaran", gde je organizovan svečani ručak nakon plivanja za Bogojavljenski krst. On se još jednom zahvalio "Društvu srpskih domaćina" na pozivu i obećao da će i narednih godina rado posećivati Apatin.