Iz ugla srednjoškolaca - Vetar kao alternativni izvor energije

Pored raznih građevina koje sam videla na višečasovnom putu do Praga, nisam mogla da ne primetim i brojne vetrenjače u svakoj od država kroz koje smo prošli. Kako Mađarska, tako i Slovačka i Češka, već dugi niz godina koriste snagu vetra kao izvor energije. Srbija, međutim, ne.

Zahvaljujući porastu svesti o poteškoćama sa obezbeđivanjem energije, kao i brizi o zaštiti životne sredine, u Evropi je došlo do popularizacije koršćenja obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije. Posebna pažnja posvećena je vetru kao jednom od neiscrpnih ekoloških izvora. Pretvaranje kinetičke energije vetra u mehaničku vrši se pomoću vetroturbine, čije konstrukcije mogu biti različite, a stepen iskoršćenosti doseže i 59%. Brzine vetra pri kojima vetroturbine generišu električnu energiju kreću se od 3 do 25 m/s. Kao dobre strane velektrana mogu se istaći činjenice da  je visoka pouzdanost rada postrojenja, da nema troškova za gorivo, kao ni zagađenja okoline, te kratak vremenski period izgradnje. Ipak, loše strane mogu biti veliki troškovi pri investiranju u ovakva postrojenja, kao i promenljivost brzine vetra.

U Srbiji za sada ne postoji ni jedna ozbiljna vetroelektrana, ali ne može se reći da se situacija na ovom polju ne menja. Na osnovu obavljenih istraživanja, energetski potencijal vetra u našoj državi procenjen je na snagu od 1300 MW, a najperspektivnije lokacije za izgradnju farmi vetrenjača, kako se ovakav vid elektrana često naziva, jesu  Midžor na Staroj Planini, Vršački Breg, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac.
     Kako je Srbija 2006. godine potpisala sporazum da će regulisati sektor energetike prema standardima Evropske unije, te je prihvatila direktivu o promovisanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, novi Zakon o energetici bio je neophodan. U skladu sa novim Zakonom, proizvođači električne energije dužni su da preduzimaju mere u cilju povećanja proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije. Ministarstvo energetike i rudarstva je čak pripremilo i Vodič za investitore, ističući u 10 koraka najosnovinije stvari o ulaganju u obnovljive izvore energije.
 
  I pored zainteresovanih ulagača za izgradnju vetroelektrana, kao i u svemu kod nas, dolazi do brojnih prepreka. Kako je ovakvav vid proizvodnje energije novost u Srbiji, prve poteškoće nastaju prilikom rešavanja papirologije. Za pokretanje jednog ovakvog projekta potrebno je ukupno 26 dozvola, uključujući energetsku dozvolu, koja se dobija u roku od mesec dana. Pored toga, potrebna je lokacijska dozvola, kao i građevinska, ali i potvrde da ovakva postrojenja neće ugroziti životnu sredinu. Sve to implicira da u ovakve projekte moraju biti uključena kako ministarstva, tako i lokalne samouprave.
   
Od 9 investitora koji su do sada dobili energetske potvrde, još nijedan nije uspeo da svoje ideje sprovede u delo, a projekti su stali na različitim nivoima.  U oktobru 2010. osnovano je Srpsko udruženje investitora u energiju vetra (Serbain Wind Energy Association – SEWEA) sa namerom predstavljanja prepreka nadležnim institucijama radi njihovog lakšeg prevazilaženja. Kako smo navikli da se kod nas problemi rešavaju suviše sporo i površno, sumnja u skoriji napredak na ovom polju veoma je prisutna. Ipak, neki investitori najavljuju početak izgradnje prve vetroelektrane u okolini Vršca već za jul tekuće godine. Ostaje nam da vidimo kako će se stvari razvijati.