Iz ugla srednjoškolca - " Humanost u kriznim situacijama"

Poslednjih dana među đacima kruže razno-razne varijante epiloga katastrofe u Japanu, od one da cela situacija ne može imati nikakve posledice po nas, do one da ćemo osetiti gore posledice nego nakon eksplozije u Černobilju. Nakon što zatražih objašnjenje od profesora fizike šta je to što zaista možemo očekivati, sve što sam dobila kao odgovor bilo je: „Ja nemam TV i tek sam juče čuo šta se desilo“.
    U petak je Japanska agencija za nuklearnu bezbednost podigla stepen opasnosti od incidenta sa četvrtog na peti, što znači da bi eventualna nuklearna katastrofa imala dalekosežnije posledice od lokalnih, kako se do tada tvrdilo. Činjenica da je Japan zvanično zatražio pomoć SAD u sprečavanju nuklearne katastrofe ukazuje na to da je situacija više nego ozbiljna. Ipak, Svetska zdravstvena organizacija saopštava da je rizik od radijacije iz Japana sveden na područje Azije, te da trenutno nema opasnosti po druga područja.
    U osnovi moguće nuklearne katastrofe nalaze se poteškoće sa rashladnim sistemima reaktora. Problem je u tome što je istošeno gorivo visokoradioaktivno i stvara veliku toplotu. Sistemi za rashlađivanje pomoću kojih voda cirkuliše unutar reaktora kako bi sprečila pregrevanje nuklearnih goriva, nisu aktivirani, jer je zbog prethodnih zemljotresa došlo do kvarova na električnoj mreži. Iz tog razloga su reaktori polivani morskom vodom, kao sredstvom za rashlađivanje u hitnim slučajevima. Japanski inženjeri su u četvrtak uspešno spojili električni kabl sa raktorom 2, koji bi trebao da omogući ponovno pokretanje sistema za hlađenje tog reaktora. Trenutno se radi na spajanju ostalih problematičnih reaktora na struju.
    Ipak, u celoj ovoj katastrofi postoji i koliko-toliko pozitivna strana priče, jer su se mnogobrojne države potrudile da pošalju pomoć Japanu, koji je 11. marta pogodio zemljotres, praćen cunamijem. U ovoj teškoj situaciji za japanski narod, pokazala se solidarnost širom sveta, te nada da još uvek marimo jedni za druge.
    I Srbija učestvuje u pomoći Japanu. Država je uputila pomoć u iznosu od 50 miliona dinara, otvaraju se žiro-računi za dobrovoljne priloge, poslat je jedan spasilački tim, razni gradovi širom Srbije uključuju se u akciju donacijama sredstava u skladu sa svojim mogućnostima. Gest učenika iz jedne osnovne škole iz Medveđe podstakao je mnoge da daju svoj doprinos podršci stanovništvu Japana. Naime, ovi školarci su uputili pismo Ambasadi Japana sa ponudom da jedan broj dece koja su ostala bez domova i porodica izvesno vreme borave u njihovoj sredini. Kako kažu, žele da im se zahvale za donacije njihovoj školi. Organizovana je i akcija pod nazivom „Hiljadu ždralova za Japan“, kojom će Beograđani pokušati da pokažu koliko se saosećaju sa narodom Japana.  I zaista, izgleda da su građani Srbije više nego zahvalni Japanu na svim donacijama u protekle dve decenije, jer i pored svojih skromnih mogućnosti u periodu ove ekonomske krize ipak imaju volju da pomognu onima koji su trenutno u znatno gorem položaju.

Dijana Kljajić