Iz ugla srednjoškolca - "Kampovanje i ono što nakon njega ostane"

    Bliže se prvomajski praznici, što znači da sledi onaj period godine kada će se dobar deo grada „preseliti“ na poluostrvo kod „Plave ruže“. Oni najverniji kamperi već uveliko rezervišu mesta na razno – razne načine. Baš u ovom periodu strada veliki broj stabala, jer Bože moj, zašto bi se iko mučio da donese drva od kuće, ili nekim slučajem prikupi ono suvo granje?! Mnogo je jednostavnije poseći nekoliko stabala tik uz mesto na kome se kampuje, jer osim što će poslužiti kao ogrev, treba obezbediti panjeve za sedenje i još koješta... I dok je muška populacija maksimalno posvećena masovnoj seči, vredni ženski rod uredno ispira kotliće, tanjire i ostalo posuđe uz gomile deterdženata, gde drugo do u „lepom plavom Dunavu“, iz kog će njihova jača polovina koliko sutra upecati nešto za ručak. Neposredno nakon toga na red dolazi nagomilavanje plastičnih flaša, kesa i šarolikog otpada kako organskog, tako i neorganskog porekla, po svim ćoškovima šume. Kako se do sada pokazalo, kamperi kroz par dana odu, ali većina smeća, na žalost, ostane.
    Sigurno je da ovakvoj situaciji doprinosi DALEKO locirani kontejner, te da bi situacija bila makar malo bolja kada bi se jedan našao neposredno na ulazu u šumu, ali da li je moguće da je ekološka svest na tako niskom nivou? Dragi moji Apatinci, hoćemo li i ove godine obalu našeg voljenog Dunava ostaviti u haosu kao i prethodnih?

Dijana Kljajić