Iz ugla srednjoškolca - "Milenijum Apatina"

    Godišnjice osnivanja gradova su obično prilike za velike proslave, a kako se ove godine navršava tačno hiljadu godina od prvog pisanog traga o Apatinu, najavljeni su brojni sadržaji u sklopu kulturno – turističkog  projekta „Milenijum Apatina“. Mora se priznati da 10 vekova postojanja zaista nije mala stvar. Nije baš česta pojava da jedan grad u Srbiji može da se pohvali time.
    Od te davne 1011. pa do danas, mnogo se toga promenilo, ali ipak neke stvari ostaju kao znamenitosti grada. Pored građevina koje su već nekoliko vekova tu, poput zgrade Apatinske pivare ili katoličke crkve „Uznesenje Marijino“, za ovaj grad sve značajnija postaju i neka nova obeležja, kao što su pravoslavni hram „Sabor svetih apostola“, marina, fontana u centru grada, pa čak i spomenik „Nika“ i skulptura „Bela čaplja“. Pa iako neke ni „Nika“, ni „Bela čaplja“ nisu oduševile, iako su mnogi imali hiljadu i jednu zamerku za iste, kako vreme prolazi, sve više se navikavamo na njihovo prisustvo u našem gradu.
    Ali, ako mene pitate, ono što najviše karakteriše Apatin jeste Dunav i svo ono vreme koje Apatinci provedu uz njega. Moja prva asocijacija na sam pomen grada jeste upravo period oko 1. maja, kada se ceo grad prebaci na poluostrvo kod Motela, kao i šatori, gitare i paprikaš koji idu uz sve to. Neprocenjivo mi deluje trenutak zalaska Sunca baš na mestu gde Dunav ljubi nebo...
    I sada, na samom početku te 1000. godine grada, još uvek se ne zna zvanično kakvi se to sadržaji spremaju u sklopu gore pomenutog kulturno – turističkog projekta. Ostaje nam da se nadamo kako će i zgrada pivare, i hram, i Nika, i paprikaš, kao i brojni drugi simboli Apatina biti uklopljeni u taj projekat na najbolji mogući način. Ostaje nam da se nadamo kako će „Ribarske večeri“ ove godine imati nešto kvalitetniji program nego ranije. Ostaje nam da se nadamo da će Apatin tokom cele godine delovati malo življe, nego inače.

Dijana Kljajić