Iz ugla srednjoškolca - "Odluka"

Najgore pitanje koje možete postaviti jednom maturantu jeste: „Šta ćeš upisati?“ Čak ni oni koji su dugo bili ubeđeni da znaju čime žele da se bave u životu u tom periodu odjednom više nisu sigurni. Retki su oni koji su doneli definitivnu odluku.
Vremena za ramišljanje je jako malo. Okolina dodatno unosi konfuziju u već ionako zbrkane stavove. Želja da se baviš nečim u čemu zaista uživaš i mogućnost zapošljavanja sa istom strukom neretko se sukobljavaju. Pogotovo je uznemirujuća činjenica da nemamo proročanske sposobnosti pa da znamo koji će to profil zaista biti tražen kroz 5-6 godina kada budemo diplomirali.
Čini mi se da je najteže onima kojima više stvari ide od ruke. Obično su rastrzani između nekoliko totalno različitih disciplina. A pri tom se uvek nađe neko ko će reći kako smatra da ti možeš više, da je to suviše lako za tebe. Zar to znači da tokom studiranja treba da se mučim pre svega, kako bih rekla da moja diploma vredi?
A onda se pored svega u celu priču uključi i finansijska situacija. Baš kad pomisliš da si našao odgovarajuću struku za sebe, roditelji ti sruše snove rečenicom: „Mi to ne možemo da ti priuštimo.“ I znajući da ne možeš da ih kriviš za to, jer ipak ti nude neke opcije, spuštaš kriterijume, zakopavaš snove i praviš se da ti ništa ne znače.
Obeshrabre te i priče da neko završi samo kurs koji traje nekoliko meseci i zbog činjenice da su mu mama, tata, ujak, tetka ili stric određeni funkcioneri dobije posao pre nekoga ko je svoju diplomu stekao dugogodišnjim radom.
Na kraju mi se ipak čini da treba isključiti tuđa mišljenja, dobro razmisliti šta je ono što želimo od života i na osnovu toga doneti odluku o tome koji fakultet upisujemo. A onda slede pripreme, jer ipak treba upasti na budžet.

Dijana Kljajić