Pero Zubac oduševljen talentom mlade pesnikinje iz Prigrevice

Dušica Mrđenović je objavila svoju prvu zbirku pesama. Ova mlada Prigrevčanka iznenadila je mnoge istinskim darom koji je pretočila u poeziju. Knjiga Samo u nama skup je Dušičinih misli i poimanja života, napisan perom fantastičnog pesnika.

Promocija knjige upriličena je u Prigrevici, što je poklon gospođice Mrđenović njenim dragim sugrađanima, a već u prvoj polovini septembra planirana je promocija i za Apatince.

Jedan od najpoznatijih srpskih književnika, gospodin Pero Zubac, pisao je recenziju za ovu zbirku i ono što je činjenica, nije krio svoje oduševljenje. Između ostalog, obradovala ga je svojom čistotom lirskog iskaza, svedenošću emotivnog tkanja, probranošću inspirativnih zamki, zrelošću koja počiva na načitanosti i na datom daru za poeziju. Pored njega, o knjizi je pisala i prof. Biljana Janjević u prikazu, a na promociji je govorila nastavnica srpskog jezika Evica Ostojić kod koje je Dušica nekad učila. U realizaciji same promocije učestvovala je i Azra (Teodora) Arbutina, Dunja Čugalj, kao i Milica Došen.



Mlada pesnikinja prijatno je iznenađena odzivom, kako rodbine i prijatelja, tako i komšija i sugrađana.



Radovi Dušice Mrđenović objavljivani su u velikom broju časopisa. Neki od njih su Trag Vrbas, Književne novine Beograd, Kapi slobode Beograd, Zbornik pesničkih večeri Niš, književni časopis Lava Harkov u Ukrajini i mnogi drugi. Dušica je inače student filozofskog fakulteta u Novom Sadu na odseku srpske filologije. Govori engleski i ruski, a pored poetskih radova na maternjem, interesovanje joj je i prevođenje poezije sa ruskog jezika.

Za kraj ću još jednom citirati Peru Zupca, a koji o zbirci Samo u nama kaže: Dobra knjiga u dobrom trenutku za poeziju. A kako biste se i vi, poštovani čitaoci, uverili u to, evo jedne od pesama da vam zagolicamo maštu.

Na meti sumornog dana

Besciljno lutam niz ulice duge.

Svud opalo lišće sa suvoga granja.

Na mom nebu, odavno, nije bilo duge.

O proleću cvetnom moja duša sanja.


I reka sumorna, više i ne teče,

samo vetar veseli joj ljulja površinu.

Ne znam dal' je jutro, podne ili veče?

Jer u srcu nosim beznadežnu tminu.


Prolaznika nema, ni od ptica poja.

Sve je tako tiho i treperi seta.

Dan je ovaj oslikala siva duša moja.

Danu ovom sumornome ja sam laka meta.

(Foto: Cico Željko)