Poslednji veliki pesnik

   Ovih dana navršilo se 80 godina od rođenja prerano izgubljenog Branka Miljkovića. Šta imamo danas da kažemo o njemu? Citirali smo ga mnogo, a razumevali malo.
   Bilo je posle njega još pesnika, ali toliko velikih ne. Ako pogledate nastavne programe srednjih škola i fakulteta, videćete da se oni najčešće završavaju imenom Branka Miljkovića. Otišao je mlad, davne 1961, a posle njega pisaće itekako veliki pisci, ali stariji od njega, oni koji su se javili u književnosti pre Branka. (Neki su živi i danas i pišu.) Paradoksalno, nagradu „Branko Miljković“ dobijali su Popa, Raičković, Pavlović.... Kao kad bi Andrić dobio Kišovu nagradu, a ne obratno.
    Ali pre svega, uticao je na mnoge mlađe, ne samo pesnike. Ako se zadubite malo u popularnu muziku, tamo osamdesetih, dok je ona još uvek krojila stavove mladih i obrazovala generacije, videćete da se Miljkovićevi stihovi provlače kod Bregovića, Partibrejkersа, ali ne samo Miljkovićevi. Prepoznaćete Kiša i Pekića kod Džonija Štulića i tako dalje. Svi će oni, muzičari, biti u dosluhu sa svojim vremenom i tražiti inspiraciju u savremenoj misli.
 


  A posle toga isplivaće neznanje, neukus, nekultura i sve ono što nas je obeležilo prethodnih decenija. Danas više niko ne zna ko su najveći živi pisci u narodu.
    Oni koji nas obrazuju, nemaju više vremana da budu u korak sa vremenom, oni koji nas zabavljaju neće inspiraciju tražiti u boljima od sebe, a mnogi Brankovi stihovi ispostaviće se proročkim. Jer ko nije umeo da sluša pesmu, dobio je, nažalost, oluju.

 
Nikola Dobrijević