Skulpture u Apatinu - za ili protiv?! (intervju - Radmila Savčić)

Ima ih preko stotinu. Impozantna kolekcija. Apatinci različito reaguju na njihovo postojanje. Mi ćemo pokušati da odgovorimo na neka pitanja koja su postavljena našoj redakciji, a koja se tiču upravo skulptura savremene umetnosti koje čine zbirku na otvorenom prostoru našeg grada. Najadekvatniji sagovornik se prosto nameće, jer je u pitanju osoba koja najviše brine o ovim umetničkim delima, osoba koja je čak autor knjige "Apatin-grad skulptura", istoričar umetnosti, gospođa Radmila Savčić. Naši sugrađani su nam često slali pitanja o skulpturama na osnovu kojih smo došli do onih na koja je Radmila Savčić rado odgovorila za 025info portal.

Ranije ste izjavili da je Apatin grad sa najvećim brojem skulptura savremene umetnosti. Šta one predstavljaju za naš grad?

-Da se ne uvrede drugi gradovi u Srbiji koji možda imaju veći broj skulptura, moram dodati da Apatin prednjači u odnosu na broj stanovnika i veličinu samog grada. To puno znači za naš grad, jer smo, između ostalog, i po tome prepoznatljivi. A za varošice je to jako bitno. Ova zbirka od preko sto skulptura na otvorenom prostoru sada je već brend našeg grada i kao takvu je treba posmatrati i negovati.

Kako smo i na koji način došli do svih tih skulptura?

-Sve je počelo osamdesetih godina. Od tad, pa do danas, na različite su načine postavljane skulpture. Neke su donacije samih autora, neke iz različitih organizacija, nešto je lokalna samouprava sama uradila, a najveći deo je produkcija simpozijuma skulpture Meander. Početkom osamdesetih prve skulpture je postavio Ivan Rakin, posle nekoliko godina otvara se Banja Junaković i ona kupuje još 7 skulptura, a nakon toga, 1994. godine Kulturni centar sa galerijom Meander pokreće vajarsku koloniju, smatrajući da je skulptura tad, pa i danas, zapostavljena. To je bilo vreme krize, sankcija, posle i rata i u likovnoj umetnosti vajari su bili najviše ugroženi, jer je materijal za njihov rad skup. Mi smo ponudili mogućnost da umetnici dođu raditi u fabrikama i da ne bismo ličili na druge kolonije tog tipa, osmislili smo nešto malo drugačije. Zapravo nam je glavni adut bio veliki format skulptura koje će biti postavljene u gradu.

Više puta smo na portalu dobijali komentare tipa: "Gomila gvožđurije po gradu. Čemu to uopšte služi?!" Pa, hajde da pokušate dati odgovor na to pitanje.

-Skulpture su upravo i postavljene na javnim mestima da bi bile vidljive, da bi na taj način uticale na promenu vizuelne svesti posmatrača. To čak postoji i u teoriji istorije umetnosti. Pomenuta teorija kaže da umetnost, ukoliko je stalno prisutna posmatraču, može da utiče na promenu njegove estetske prirode. Pa, zapitajmo se kako to da se Italijani većinom lepo odevaju?! Gotovo da nemaju gde ni da kupe ružnu stvar jer je kod njih jako prisutan dizajn. Te skulpture su obeležje našeg grada.

Pojedini Apatinci tvrde da im skulpture smetaju, jer na njima deca mogu da se povrede. Šta možete da nam kažete po tom pitanju?

-Postoje standardi za postavljanje skulptura na javnim mestima. One se postavljaju na mestima gde ne zakrčuju trotoare, ne nalaze se ispred bilo čijih prozora, ne smetaju prolaznicima. One su na vidnim mestima jer žele da budu viđene. Nama je drago kada im neko priđe, slika se sa njima, prisloni bicikl na njih. Zašto da ne?! To nisu figure. To su umetnička dela kojima treba prići, dodirnuti ih, videti od kakvog su materijala, pročitati na pločici ko je autor i tako dalje. Skulpture se održavaju svake godine. Farbamo ih, skidamo rđu. Nekad umetnik ne želi da bude obojena, hoće da ima prirodnu boju, čak i da bude zarđala. Zašto su ograde na nekim kućama sa šiljcima? Na njima deca takođe mogu da se povrede. Hoćemo li sad i to kritikovati?

Mnogi kažu da bi voleli da se skulpture sklone iako i sami priznaju da ne razumeju smisao istih.

-Često na takve komentare pitam te ljude razumeju li kineski jezik. Kad kažu da ne znaju, objasnim im da milijardu stanovnika planete govori kineski. Isto tako, postoji milijardu umetnika. Pa, i ne moraju baš sve da razumeju, ali hoćemo li sad tražiti da se uklone svi koji govore kineski zato što ga mi ne poznajemo?!

Često se čuju govorkanja o bačenim parama i o "opranom novcu" kada su skulpture u pitanju.

-Kada je Simpozijum skulpture Meander u pitanju, vi ne biste verovali sa koliko malo novca mi to uradimo. Za kulturu je uvek, što je i razumljivo, bilo najmanje para. Uvek je prioritet bio izgraditi neki put, dodeliti dobrim studentima stipendije i tako dalje. Zato se i dovijamo na različite načine da umetnost održimo prisutnom, a sa malo sredstava.

Ovde se verovatno misli na skulpture tipa Nika, Čaplja i ostale koje nisu nastale u okviru Simpozijuma skulpture Meander.



-To su samo pretpostavke i zaista ne želim da ulazim u to. Ono što zapravo treba naglasiti je da nam mnogi gradovi zavide na kolekciji koju imamo. Postoje čak i u Beogradu skulpture koje niko ne gleda, koje su zarasle u travu, ne zna se ko su im autori. Suština je da se svaka skulptura na otvorenom vidi, da se prolazniku stavi do znanja da je to jedno umetnicko delo, da se zna ko je vlasnik, kao što se na primer zna vlasnik svake kuće. Vlasnik je dužan da održava tu skulpturu i upravo se Apatin izdvaja od drugih gradova zato što brine o svojoj zbirci skulptura.

Vi ste zaista posvećeni svom poslu i to je za svaku pohvalu. Šta će se desiti kad odete u penziju? Imate li već nekog koga ste zadužili da nadalje brine o tome?

-Sve zavisi od volje čoveka. Mi budućim generacijama ostavljamo nešto zaista lepo i vredno u amanet. Ako u budućnosti u Kulturnom centru bude takva atmosfera da oni ne žele da održavaju te skulpture, ja ih na to ne mogu naterati. To je stvar kulture življenja, rekla je naša sagovornica na kraju.

Ovim textom potrudili smo se da nađemo odgovore na sve nedoumice koje su mučile većinu Apatinaca. I sami smo saznali nešto što do sad nismo znali o skulpturama u našem gradu. A ako neko želi da pročita više o svemu, neka u galeriji Meander potraži knjigu "Apatin-grad skulptura". Osim značaja istih za sve nas, u pomenutoj knjizi možete potražiti fotografije i opis značenja svake skulpture pojedinačno, kao i biografije njihovih autora. Mi vam, u svakom slučaju, ovu knjigu toplo preporučujemo.