Studentski život - "Au, a šta je to EU?"

Rešio nekada neko da pusti Srbiju i njene stanovnike da vide sveta. I tako su oni krenuli u svet, a sa njima i ja. Napravila sam pasoš od stipendije kad su došle dve odjednom koje su inače, po običaju, kasnile nekoliko meseci. Krenula sam da tražim neke davno zaboravljene rođake, i negde otputujem. Tako sam se našla u autobusu za Nemačku. A u Nemačkoj svega. Brda sa perfektno podšišanom travom, kućice u cveću i sunce sija. Idila. A kako se ponašati u toj idili? Svaki mogući put kad sam mogla sam se ispalila. Prvi put je to bilo kada sam se vozila pokretnim stepenicama i skontala da jedina stojim sa leve strane, a kad sam upitala brata zašto su svi stali u jednu kolonu, odgovorio je da je to zato što na taj način mogu da propuste one koji žure. Za mene to nije imalo smisla, ako si već na pokretnim stepenicama, nema potrebe da se ti krećeš, zar ne? Bila sam tamo za vreme božićnih praznika, i na trgu se prodavalo kuvano vino u keramičkim, ručno oslikanim šoljama. Na sasvim logično pitanje zar se prodavci ne plaše da će neko ukrasti šolje, braća su mi odgovorila da niko nema potrebe da ih ukrade, kome trebaju obične šolje. I tada sam ja svoju ipak izvadila nazad iz torbe, i bilo me je sramota mojih „suvenira“ koje sam kupila po apatinskim kafićima.
Zamislite, kod njih vas prodavačice u radnjama ne gledaju popreko, i puste vas da šetate kroz prodavnicu ne dišući vam za vratom. Javljaju se sa nekim pozdravom slično našem Pomoz' Bog, što je zvučalo nešto kao grusi, a meni je zvučalo kao da se svi kojima se moja tetka javlja na ulici zovu kristi. Ipak ja imam bosanske gene.
Što se tiče žena, ukusa za oblačenje nemaju uopšte. U diskoteku su dolazile u sandalama i baletankama iako je napolju bio sneg skoro do kolena, zbog čega da obuvaju čizme kad se svaka svojim kolima doveze direkt do ulaza u diskoteku. Mada, sviđaju mi se Nemice, naspram njih ja izgledam ako neuhranjeno dete. A muškarci su tek posebna priča, ako vam se neki na prvi pogled svidi, garant je stranac. Momci su uniformisani, svi ispeglane kosice sa šiškama u stranu i obučeni u jarke boje. Kontam da im je uzor Džastin Biber a da se duže spremaju u grad od pola žena. Ništa bez balkanaca, čini se meni.
Za to kratko vreme što sam bila, svašta sam videla, potpuno drugačiji pristup i način života, za koji ja mislim da Srbija još nije stasala, ali mislim da ćemo uspeti da se prilagodimo do 2020, kad bude bilo vreme da uđemo u EU.