Studentski život - "Dragi fejzbuku, moderni dnevniče"

Fejs je postao toliko popularan u društvu da se sav kvalitet i kvantitet našeg života mora tamo prikazati inače mi nikada nismo ni postojali.
Evo male parodije na našu ovisnost o ovoj društvenoj mreži iz ugla jedne devojke.

...“ Sinoć je u gradu bilo vrh!!! Naravno da sam se dobro provela, i svi to znaju jer sam svakih 15 minuta postavljala statuse kako mi je predobro i koja mi je votka po redu bila u tom trenutku.
Svideo mi se neki fin momak, ali kad sam ga posle grada dodala i videla kakve slike ima i sa kim se druži, odmah sam ga obrisala iz prijatelja, i stavila na ignor. Ko još izlazi sa klošarima, koga briga što je on dobar!
Usput su me muvala (naravno) još dva, tri lika, dodaću i njih, čisto da održavam broj i reputaciju druželjubive FB devojke.
Jutros mi je bilo zlo od tog alkohola, ne sećam se pola stvari koje su  se desile... i to moram podeliti sa virtuelnim društvom, jer svi znamo da je alkohol mera dobrog provoda. Zato sam i lajkovala sve one grupe tipa jedna vodka, dve vodke, pivo vino loza, i sve ostale...

I dalje patim za bivšim, ali neću da ispadnem paćenica da to javno kažem, nego objavljujem milion linkova sa srceparajućim narodnjačkim pesmama... I cmizdrim Mišo moj, k'o vel'ka...
Obožavam kad Nataša Bekvalac objavi novi singl pa cure na FB pojure koja će je pre postaviti. Ja je nekad postavim i više puta. Znam da sve moje linkove svi upale i slušaju!

Ej, sad kad sam po stoti put pregledala svoje slike, skontala sam da u ovih sedam albuma(7x157 fotografija) nemam dovoljno slika koje prikazuju svu moju lepotu, odoh po aparat i pravac u wc, tu mi je najbolje svetlo a mogu i da se ogledam u ogledalu. Kad se ja skockam, ko bi rekao da imam manje od 18 godina!

Najvažnija stvar, ako hoću da budem u toku sa dešavanjima, nikada ne smem leći na vreme da budem odmorna za školu, već visim okolo, refreširam stranice iako ništa novo nema sve dok i poslednja fejsbuk drugarica( naravno, mrzim ih sve, sve su glupe i ljubomorne na mene, ali ne mogu da ih ne dodam). Kad sve kučkice odustanu, onda i ja idem spavati.

Sad idem oprati zube i razmisliti koje boje majicu za školu da izaberem, ali neću da se brinem, staviću na status roza ili plava pa će mi moji pravi i iskreni fejsbuk drugari reći šta je sutra u modi pošto ja sama ne znam šta je najbolje za mene....“

Na osnovu ove priče, mislim da nam svima( i onima koji su se pronašli i onima koji to sebi neće da priznaju) treba ponovo pročitati uputstvo za upotrebu društvenih mreža, kao i podvući osnovne razlike između stvarnog i virtuelnog života.

P.S. Uputstvo za tumačenje mojih kolumni

Izuzetno mi je drago videti toliki broj komentara ispod moje kolumne, znači da moji šefovi znaju za šta me plaćaju. Mada, prema pojedinim komentarima zaključujem da nisu svi pogodili šta je pisac hteo da kaže. Vidim da je nekim teško protumačiti moj stil pisanja i žao mi je zbog tih osoba, ali naš pravopis ne dozvoljava stavljanje smajlića na svako mesto gde bi to olakšalo shvatanje pravog smisla rečenice.
Kolumna je lični stav onoga ko piše o stvarima koji se njemu dešavaju. Smatram da je bilo mnogo pređašnjih kolumni na koji ste mogli da reagujete i kažete da izmišljam, lupam gluposti i slično, a niste. Što ne znači da sad nećete. (smajli)

I postoji razlog zašto baš ja pišem ove kolumne. Razlog za to jeste da se vidi i neki drugačiji način studiranja, sa jako malo novca, i sa mnogo muke oko stanovanja i izdržavanja. Poenta je u tome da svi oni kojima se studiranje lako završilo, vide da postoje i oni koji su se mučili, a oni koji se muče vide da od tih problema na koje non-stop nailaze može da se napravi jedna duhovita priča. Ako neko ima šta zanimljivije da kaže i ume bolje da piše, prepuštam mu svoju kolumnu.

P.P.S. Ne lakiram nokte svaki dan, ne izlazim svake nedelje u grad i ne, nisam svaki dan imala 250 dinara za ručak.

P.P.P.S. Komentarisanje može da počne. (smajli)

Biene Maja