Studentski život - "Kako sam JA postala STUDENT"

Tri godine stojim u holu, mašem im i veselim se sa njima. Četvrte godine moj je red, a ja to shvatim tek kad me popnu na binu da pevam neku pesmu o rastanku generacije... Čekaj, je li moguće da ja završavam gimnaziju? Baš kad sam se navikla i mogla bih ceo život stajati u  ovom mestu..
Kako sam odabrala profesiju kojom treba čitav život da se bavim, pritom da je volim i da mi donese mnogo novca? Jednostavno. Jednog dana se drugarica iz klupe ispred mene okrenula i rekla mi da toliko puno pričam da je boli glava od mene i da je žurnalistika stvoreno zanimanje za mene. Pa dobro, i tako nemam bolju ideju, neka bude žurnalistika. Jedini kriterijumi koje je moj budući fakultet morao da ispuni je da nema hemije, fizike i sociologije. Sa dve izborne sociologije koje sam mogla da izbegnem, i jednom obaveznom, počela sam da spremam prijemni. Princip 50-50 odsto šansi kod mene nikada nije upalio, uvek sam pogrešno izabrala, ovako kad sam čula da svaki treći upada na budžet, postojala je šansa da i ja budem student.
Prijemni se sastojao iz tri dela, i posle prvog dela momak u zelenoj košuljici i ja razmenili smo tačne odgovore i postali najbolji drugovi. Kada se ceo ispit završio, na pitanje drugova kako mi je bilo odgovorila sam da sam upoznala Milana iz Bosne, Milenu iz Zrenjanina, a na rezultate sam skroz zaboravila. Panika je počela da me hvata kada sam shvatila da jesam dobro uradila ali da je u toj prostoriji bilo još njih 120 koji su bolje od mene mogli uraditi.
Čekanje rezultata sa prijemnog je najgori period u životu. Dok ti čekaš vest koja treba da promeni ceo tvoj život, drugi se već raduju.
Petak veče, drug me zove da kaže da sam 41. a mesta za budžet ima 39. Već pomirena činjenicom da ipak neću biti taj famozni Student, pitam ga koliko imam bodova i tada shvatamo da su mi pogrešno sračunali bodove iz srednje i da se po pravom broju bodova dižem na 31. mesto. Zovi fakultet, kako je moguće da nema nikoga petkom uveče tamo??? Ko će preživeti do ponedeljka???
Ponedeljak, 6 sati ujutru puna kola mojih rođaka i ja krećemo u Novi Sad da isteramo pravdu. Moja majka pravo sa hola upada u prvu kancelariju i ispostavi se da je službenica Maca „malo pogrešila“ i time mogla obeležiti ne samo moj već i druge živote.
Greška je ispravljena, indeks donet u Apatin, postavljen na sred dnevne sobe, prase ispečeno, slavlje kao da sam se ne daj Bože udala. Najduži raspust u životu može da počne, sve brige su gotove.
Eto tako sam JA postala prvi STUDENT u familiji. I ostale tragi-komične greške mogle su da počnu da se dešavaju, i počele su sa prvim danom fakulteta....

Biene Maja