Studentski život - "Prvi dan fakulteta"

Kako izgleda prvi dan na fakultetu? Većini studenata normalno. Skupe se u jednom amfiteatru, odslušaju dobrodošlicu brucošima, dobiju sitne poklone, raspored predavanja i odu kućama. A kako izgleda moj prvi dan? Kao prvo, ko još ne zna gde mu se fakultet nalazi, ko zakasni na prijem brucoša za koji nije ni znao, ko jedini na celoj godini nema izborne predmete i ko, zaboga, nema broj indeksa??? Naravno, ja! Buduća novinarka. Ona kojoj je posao da zna sve. Uspešno je počelo moje studiranje.

Nek' je meni celo leto indeks krasio babin televizor, komšije mu se divile, a deda već planirao veliku i uspešnu karijeru. A sve bez broja. Na nekim fakultetima nemaš ime i prezime, već samo broj indeksa. Prema tome, ja nisam postojala. Namolila sam neke starije studente da mi pomognu, nakon što sam morala da ih ubedim da zaista nemam broj u indeksu, i da nije šala. Te dobre starije kolege ne samo da su mi pomogli da dobijem svoj broj, nego su mi usput dali i korisne savete, da ne kažem cake, kako da što bolje prođem na faksu. Da vam ja sada kažem, čujte šta imaju da vam kažu ali nemojte baš sve da ispoštujete, osim ako baš želite da učite ukrajinski,  koji će vam jako biti koristan u daljem životu, da...

 Da se vratim na priču, posle prijema bio je test iz engleskog jezika, da bi se studenti mogli podeliti po nivoima znanja i krenuti na kurs. Praveći se pametna i slušajući savete starijih kolega, htela sam što lošije da uradim test da bih bila na početnom nivou i lagano zaradila bar jednu desetku. Tek na kraju testa saopštili su nam da ne postoji početni nivo, i da oni koji ne prođu moraju učiti neki drugi jezik. I tako sam ja, koja inače sasvim solidno govori taj jezik, i drugima pomagala u prevođenju tekstova za fakultete, pala na testu. Nisam ni krenula na faks, a već sam pala. Zaista divan prvi dan fakulteta.
Naredni dani prošli su u agoniji, od katedre do katedre, svi jezici su već bili uzeti. Pokušala sam da se ubacim na ruski, ali su odmah primetili da srednji viši kurs nije za mene jer sam ruska slova precrtavala sa table, i ljubazno su me zamolili da napustim taj kurs. Poslednje dve opcije bile su rusinski ili ukrajinski. Već pretpostavljate šta sam odabrala. Tako je moja ljubav sa ukrajinskim trajala godinu dana, mogu reći da i nije bilo tako loše, sve do početka druge godine. Već u poodmaklom trećem semestru otišli smo da pitamo profesoricu kada će se nastaviti  naš ukrajinski, i tad nam je rečeno da je dekanica ukinula ukrajinsku katedru, jer mu ne vidi svrhu. Ukinula, tek tako? Ne vidi svrhu, a ja ga učila...

 I sad opet ista priča, svi su već uzeli svoje jezike, ja naravno kasnim i izbor se sveo na rusinski i ruski. Druga godina, drugi jezik, nimalo srećniji od prošlog, i opet isto pitanje - Ko još uči ruski i to na fakultetu??? Verujem da mogu da izgradim svetsku karijeru govoreći ova dva veoma rasprostranjena jezika. I moj deda to veruje.
Rekao bi čovek da će makar druga godina fakulteta početi bez problema, kao svim normalnim studentima, ali ne...