Studentski život - "Pune glave, prazan džep, studentski je život lep"

-Oh ne, opet alarm... ajd' još pet minuta...-mrmlja cimerka. Posle deset minuta ustajem, svečano obećavam, po ko zna koji put, da neću piti radnim danom.
U toku ove nedelje samo sam dvaput to obećala. Ostavljam cimerku koja nije mogla da ustane i uspevam da se prošvercujem u gradskom do faksa, jer sam naravno skoro sve pare ostavila sinoć u gradu. Na putu kunem Filozofski fakultet i jezike koji počinju u pola osam ujutru, pre rane zore. To samo na našem fakultetu ima... Na ulasku u studentski grad gužva, svi jure na predavanja. Izgleda je vojnički režim ustajanja zaveden i na ostalim fakultetima."Ma šta mi kukamo, oni jadnici sa FTNa predavanja imaju od sedam ujutru, zamisli kako je tek njima!" teši se ekipa koja se odvaja od stada i skreće ka Poljoprivrednom.
Sa predavanja na predavanje, malo AMF, malo 97 pa 32 i na kraju-dosta. Ne odlazimo na predavanje jer profesor i tako ne upisuje, a i imaju naš broj indeksa, potpisaće nas neko. Krećemo u restoran. Restoran broj deset gde za 55 dinara dobijete ceo obrok a ako ste baš srećne ruke onda i hit ovog proleća TWIX, Snickers ili Mars čokoladicu. Dovoljan razlog da se čeka u koloni koja se proteže do ceste! Svake godine sve je više i više izgladnelih studenata kojima je menza postala sveto mesto.
Pošto smo u redovima i ručku izgubili više od vremena predviđenog za predavanje, odlučujemo da se prebacimo iza menze jer, nije lepo ulaziti na pola predavanja i ometati profesore. Iza menze se nalazi najveća kafana na otvorenom, poznata kao " kod fontane". To je mesto za socijalizaciju studenata, za nova poznanstva i ljubavi koje je pivo povezalo.
Posle standardne podele na Jelen i Lav ekipu i skupljanje sitniša, onaj čija je lična karta u najboljem izdanju odlazi do " Keca" i vraća se sa flašama.
Posle dva piva red je da se krene kućama jer su i predavanja za taj dan gotova. Ja svojom sićom u džepu pešačim do kuće, ne skidajući osmeh s lica. Da nisam student moj život bi bio katastrofa. Ovako sa kojim dinarom u džepu, uplaćenom hranom u menzi i dobrom ekipom, moj studentski život je velika avantura.
Kažu da nisi pravi student ako nisi bio švorc, gladan i neispavan-ako je tako, ja sam student za primer!
Stižem kući, zatičem cimerku, na istom mestu gde sam je i ostavila, sa pozivom za žurku u dom koju pravi brat od onog druga što je letos išao u teretanu sa onom što je živela ispod nas. Koji tren se razmišljam, lupnem siću u džepu, imam dosta za jedno pivo i kažem joj da za pola sata krećemo. A ono obećanje od jutros? Pa... od sutra ću biti uzoran student, obećavam.

Biene Maja