Studentski život - "Tvoje je “samo” da studiraš"

Draga mama, tata, bako i deko, i ostala zabrinuta rodbino, jeste moje samo da studiram i znaaaam da je to mnogo lakše nego raditi na nekoj njivi osam sati ili u fabrici raditi u tri smene, ali ponekad je i učenje teško.
Mi smo društvena bića koja zavise jedni od drugih, tako i moje učenje i ja zavisimo od drugih ljudi. Teške su tu prepreke koje moraš savladati da bi učio ceo dan. To je pravi izazov. Trebaš imati jak karakter pa odbiti šetnje po Keju svakodnevno, a da ne spominjem šetnje po centru, tome se samo najjači suprotstave. U ostalom, ko još sprema ispite unapred nekoliko nedelja, za to služi poslednjih par dana, ostatak semestra je za uživanje.
Redovni učenici su urbana legenda, čula sam da ima dvoje troje takvih koji uče svaki dan po malo, ali ih nikada nisam upoznala i mislim da je to marketinški trik naših mama da bi mi naseli na to i poželeli da budemo kao oni. Aha. Mi smo više kao oni drugi. Oni koji održavaju kontakte sa mnogo ljudi, jer znaju da će ima ta pijana poznanstva mnogo koristiti u daljem životu.
Ko još može da uči kad njegovi cimeri prave žurku? Bilo bi nepristojno ne otići tamo i svojim prisustvom uveličati slavlje. Ko još može da uči kada je ispred njegovog doma žurka, koja je svaki dan drugačija, i svakoj valja prisustvovati. Ko još može da uči kada je tu fejs koji treba stalno obilaziti i negovati, da naši drugari ne zaborave na nas. A da ne spominjem sve ostale poslove kojih se setimo baš kad sednemo nad knjigu. Pa su tu prozori koje nikada nismo oprali, pa suđe koje treba proprati jer stoji na policama, pa sve one emisije naučnog karaktera koje nas nikada nisu zanimale. Sve to treba odraditi pre nego što se sedne učiti. Osim ako se još nekog beskorisnog posla ne pojavi. I onda padne noć, a noću ne valja učiti, pokvarićemo oči.
Jedna od najozbiljnijih prepreka je vreme. Nikada nisam upoznala nekoga ko ide na fakultet kada pada kiša. Fakultet treba da bude zatvoren tim danima. Mi siromašni studenti nemamo za kišobran, a i bušne su nam patike. S druge strane, kada sneg veje ni tada se ne može doći na predavanja, uvek neki bus kasni, ili je vejavica tolika da je najbolje ostati u toplom krevetu i spavati. Znam da ni ti majko ne bi želela da tvoj student ostane zavejan tamo u tom velikom gradu, jel tako? Tako je.
Proleće je posebna priča za sebe. To tek nije vreme za učenje i fakultet. Zamislite samo, tek sunce počelo da greje, ljudi spremili majice kratkih rukava a vi da treba da učite i gledate ih kroz prozor, nema šanse da neko to izdrži. A tu su i sve one posete drugarima koje valja obaviti sada kad više nema snega i kiše. Pa valja i izaći u grad da se vidi ima li novih faca, i kako ko izgleda posle zimskog sna. Pa sezona koncerata na otvorenom, što znači da je ulaz za džabe, tome ni najveći štreberi ne mogu odoleti. Kad si nedeljom uveče pozvan na rođendan, a posle toga ideš na koncert, naravno da poziv nećeš odbiti samo zato što imaš neki ispit ujutru, eventualno ćeš se potruditi da dođeš malo ranije kući. Ili kada odeš „samo na jedno“ piće pre ispita pa dođeš jedva na vreme da uzmeš indeks i odeš na fakultet, naravno ni ne pogledavši knjigu koju je trebalo da spremiš. Tada ti je glavna preokupacija da nađeš žvaku da se profesor ne bi šlogirao kad sedneš pred njega.
Studiranje jeste lepa, a sad vidite i teška rabota. Uz sve te vremenske nepogode, i društveni život koji treba održavati, to „tvoje je samo da učiš“ nekako je manje važno od svega ostalog. No, završićemo i mi fakultet jednom, i makar ćemo imati doživljaje kojih ćemo se sećati, a oni iz gore pomenute urbane legende pamtiće samo svoje knjige.