Ugao srednjoškolca - Novogodišnje želje

    Mislila sam da će me ove godine praznična atmosfera zaobići, no izgleda da sam se prevarila. Nakon celodnevnog pripremanja nezamislivo velikih količina bajadere, omiljenog kolača u porodici, usledilo je ukrašavanje jelke. Već po tradiciji mama obavlja većinu posla, a ja sam tu kao savetnik, tj. osoba koja nekoliko puta za redom ponavlja : „Ne tu, malo levo...“
    Na samom kraju penjem se na prste kako bih postavila i poslednji detalj – vrh za jelku. Tako. Sada je gotova. Sledećih par trenutaka provodim diveći se naših ruku delu. I baš tada poželim da upravo takvih momenata bude što više u sledećoj godini. Daleko od toga da bih se bunila kada bi mi saopštili da imam uplaćeno nedelju dana skijanja na Kopaoniku, da me ne bi obradovao par novih čizmica ili koji kilogram čokolade sa lešnicima, ali ono čemu se najviše nadam jesu upravo momenti u kojima ću znati da sam zadovoljna onim što sam učinila. Momenti u kojima ću znati da me okružuju ljudi koji me vole. Momenti u kojima ću znati da sam donela pravu odluku pri odabiru fakulteta. Momenti u kojima ću znati da sam svojim radom pomogla nekome da bude bar jedan stepenik bliže sopstvenom cilju. Momenti koje ću zasigurno pamtiti.
    Baš iz tog razloga sam srećna što me praznično raspoloženje nije zaobišlo. Neka nam ova 2011. svima bude godina momenata koje ćemo pamtiti po nekom dragom osećanju!

Dijana Kljajić