Dačić u Beogradu najavio moderan SPS, Milošević u Apatinu 'gledao' dodelu ruža

Socijalistička partija Srbije mora da postavi sebi pitanje koje su to crvene tvrđave koje treba da branimo. Zato su nam potrebne promene i zato nam treba kongres. SPS treba da ima ciljeve, ideje i rad usklađen sa vremenom u kojem živimo i koje je pred nama, Evropi kojoj težimo, a ne da bude muzej prošlosti.

Ove reči lidera socijalista Ivice Dačića na proslavi 24. rođendana SPS-a odjeknule su kao grom iz vedra neba i uterale strah u kosti velikom broju članova Socijalističke partije Srbije. Razapet između stare skole SPS-a sa Mrkonjićem, Obradovićem i sličnima, sa kojima se savršeno slažu Bajatović i Ružić, antipodi socijalne pravde (sa jedne strane) i izazova novog modernog doba (sa druge strane), Dačić je odlučio da u decembru konačno stavi tačku da prošlost. Znači li to i kraj saradnje sa pojedincima?

Najškolovaniji političar u Srbiji, kako mnogi vole da kažu, najbolji student u istoriji Fakulteta političkih nauka, nekadašnji premijer, ministar unutrašnjih poslova, a od skoro i šef srpske diplomatije je svakako čovek sa velikim političkim iskustvom, koje će pokušati da primeni u za njega najvećoj ovogodišnjoj misiji - modernizaciji partije.

Na Šestom kongresu SPS-a, održanom 18. januara 2003. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora SPS-a. Milošević je tražio njegovo partijsko isključenje. Umesto toga, Dačić je dobio deo njegove funkcije i šansu da pokaže svu reformsku opredeljenost. Naredne godine, vratio je SPS na mala, a 2008. godine na velika vrata u politički život Srbije. Potom je "preživeo" i mnoge afere, i iz svih tih afera (zvuči neverovatno) izašao još jači.
Dačić je učinio i nešto što njegovim prethodnicima nije pošlo za rukom u pregovorima sa Prištinom i Evropom. Barikade je zamenio višemesečnom diplomatskom ofanzivom koja je rezultirala Briselskim sporazumom i korakom bliže EU. Ispravljao je greške, koje je doduše njegova partija nekih ranijih godina pravila.

Dvestotinak kilometara severozapadno od beogradske glavne pozornice, duh te partije iz istog tog vremenskog perioda bio je veoma prisutan. Opštinski odbor Socijalističke partije Srbije - Apatin organizovao je povodom rođendana svečanu sednicu uz prijem novih članova u partiju. To je bio onaj "Muzej prošlosti" o kojem je Dačić pričao i to u svom najboljem izdanju. Uz uobičajen protokol, koji tako mnogo podseća ne neka davna i ne baš prijatna vremena, crvene ruže, patetiku, sto puta ispričane priče i sliku bivšeg predsednika Miloševića koji je Dačiću još od 2003. godine nakon njihovog sukoba veliki kamen spoticanja.  

Ono što Dačić nesumnjivo želi jeste da ga sa prvim danima 2015. godine dočeka tabula rasa.
Na toj neispisanoj ploči trebalo bi da počne novi život SPS-a, a šta će na njoj pisati odgovoran je lično Dačić.
Hoće li se ta nova levica ogledati u idejama i ciljevima nekih evropskih levičarskih partija, pa će Srbija u liku i delu najpoznatijeg Žitorađanina dobiti svog Šredera ili Olanda, ili će se nadimak "Mali Sloba" ponovo aktuelizovati među njegovim političkim oponentima znaćemo za nekoliko meseci.