Kako je poharan Mladi borac (INFOGRAFIKA)

(Bivši Predsednik odbora direktora Mladi borac AD Sonta Jovo Bokan, predsednik Opštine Apatin Živorad Smiljanić i član opštinskog veća Rade Medić)

Istražni organi već nedeljama "češljaju" poslovanje sonćanskog preduzeća. Kako su lični i politički interesi uništili nekadašnjeg giganta. Optužnice u pripremi.

Od pre nekoliko nedelja, policijski službenici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala istražuju poslovanje poljoprivrednog dobra AD "Mladi borac". To je samo kulminacija katastrofalne situacije u kojoj se ovo preduzeće nalazi još od početka privatizacije.

U perodu od maja 2009. godine u ovoj firmi se promenilo pet Zastupnika državnog kapitala – Željko Kiš, Miroljub Cicmil, Dušan Čosović, Ljiljana Stevanović, dok je sadašnji ZDK Milenko Andrić. Odbori direktora su se takođe menjali. Prethodni Odbor direktora je inače razrešen 11. maja ove godine, uključujući i predsednika Jovu Bokana, izvršnog direktora Stevana Živkovića i člana Ljiljanu Stevanović. Na njihova mesta izabrani su Rade Kosanović, dipl. ing. poljoprivrede, Vladimir Vukosav, dipl. ekonomista i Sanja Bačić, dipl.ekonomista, što je sprovedeno u Agenciji za privredne registre 27.05.2015. godine, par dana pred blokadu računa Mladog borca ad.

Izvori našeg portala navode da je novi Odbor direktora u preduzeću zatekao izuzetno loše stanje (ogromna dugovanja prema državi, dobavljačima i bankama koja su veća od imovine firme, nerešen Program rešavanja viška zaposlenih, sudske sporove, neobjavljen Javni poziv za prodaju firme u postupku privatizacije i realnu preteću blokadu računa Mladog borca).

Mladi borac ad Sonta je osnovan 1996. godine. U septembru 2006. godine metodom javne aukcije u Novom Sadu prodaje se konzorcijumu Mariji Jerković ( ćerki kontroverznog biznismena Mileta Jerkovića) i Bojanu Mastiloviću koji postaju vlasnici 70% kapitala. Zbog neizmirivanja obaveza iz privatizacije raskida se ugovor i kapital Mladog borca tada prelazi u Akcijski fond. U julu 2009. potpisuje se Ugovor o zakupu sa Radovanom Štrpcem, advokatom Darka Šarića, kojim je Štrpcu bez ikakve nadoknade ustupljena na upravljanje firma "Mladi borac" i pravo na kompletnu ostvarenu dobit firme. Tadašnji Odbor direktora čine Željko Kiš, Koviljko Pisar, Zlatan Pavlović i Jovo Bokan. Posle potpisivanja ovog ugovora o zakupu, član Odbora postaje i Radovan Štrbac, koji će uskoro biti uhapšen kao blizak saradnik Darka Šarića. Naime, Štrbac je u ime Šarićevog klana kupovao preduzeća u Srbiji i koristio ih za "pranje" novca stečenog trgovinom narkoticima. Preduzeće postaje poznato kao jedno od prvih u zahtevu Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal za oduzimanje imovine Darku Šariću. U tom trenutku "Mladi borac" je imao 44 zaposlena.

Preduzeće je u oktobru 2010. godine uvedeno u postupak restruktuiranja, ali se Program restrukutiranja preduzeća usvaja tek u julu 2013. godine. Tadašnjem rukovodstvu je trebalo skoro 3 godine da usvoji program čijim sprovođenjem bi firma mogla da se izvuče iz krize.

U ovom periodu od početka restruktuiranja firma se zadužuje sve više i pored toga što je bila zaštićena od strane države od blokade računa, ne uspeva da izmiruje preuzete finansijske obaveze. Donose se odluke o investicionom ulaganju u zalivni sistem na zemlji u državnom vlasništvu, ali firma ne uspeva da produži zakup poljoprivrednog zemljišta. Ostaje joj na korišćenje 306 hektara poljoprivrednog zemljišta koje ima u svom vlasništvu, ali je ta površina pod hipotekom Vojvođanske banke za odobrene kredite. Zastupnik državnog kapitala u periodu od novembra 2012. godine do marta 2015. godine je bila Ljiljana Stevanović.

Najzad, u avgustu 2014. godine Agencija za privatizaciju objavljuje Javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za sve subjekte privatizacije iz portfelja Agencije za privatizaciju. Ovo je jedan od uslova da ove firme nađu kupca ili strateškog partnera radi daljeg opstanka. Međutim, do 28.05.2015. godine kada je na snagu stupio novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, za ovu firmu se ne uspeva objaviti Javni poziv za prodaju, što je pitanje odgovornosti za bivše rukovodstvo.

Kako saznajemo, za novi Odbor direktora koji je zatekao nagomilane probleme iz prošlog poslovanja ove firme i suočio se sa blokadom računa u iznosu od 116 milona dinara za obaveze iz prethodnog perioda, prevashodni cilj postaje rešavanje socijalnog programa za sve radnike. U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje filijala Sombor i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike rešene su otpremine za 24 radnika Mladog borca ad, jer bi ulaskom ove firme u stečaj oni izgubili sva prava iz rada.



Nezakonit i nesavestan rad i politički motivisani krediti ostavili su "Mladi borac" u dugu od oko 400 miliona dinara, što prelazi vrednost imovine preduzeća. Dugom prema dobavljačima se godinama niko nije bavio. U međuvremenu, država je sklonila zaštitu računa firme od blokade, što je stupilo na snagu 1. juna, a istražni organi su počeli da se bave poslovanjem firme u prethodnim godinama. Izvesno je da će mnogi umešani u uništavanje "Mladog borca" biti krivično gonjeni, a prve optužnice možemo očekivati po završetku istrage, što će biti makar mala satisfakcija zaposlenima – bar do pronalaženja modela novog pokretanja proizvodnje. "Mladi borac" do tada ostaje frapantan primer ulaganja javnog novca u lične interese, koje je dovelo do neizvesne situacije u kojoj se sada nalaze zaposleni i njihove porodice.