Osvrt na reforme u Srbiji

Da li je politika u Srbiji reformska? Da li je reformama u 21. veku potreban evolutivan ili revolucionaran tok i kojim tokom se Srbija kreće? Koliko procenata biračkog tela u Srbiji podržava politiku koju sprovodi kabinet premijera Aleksandra Vučića, a koliko procenata ozbiljno shvata zamerke opozicije? Da li će se opozicija ipak ujediniti u demokratski front i šta bi drugačije u odnosu na sadašnju vladu ponudili Srbiji? Da li su najavljene reforme naprednjaka dobre i šta obuhvataju? Šta misli opozicija o potezima vlade u prethodnom periodu?

Pozicija u Srbiji se bori za reformu javne administracije, rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju, reorganizaciju javnih preduzeća, fiskalnu konsolidaciju, iskorenjivanje sive ekonomije, smanjenje plata i penzija i stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta. Osnovno pitanje koje stručna i kritička javnost postavlja je na koji način se sprovode ove reforme? Da li narod razume promene? Da li se narod slaže sa dinamikom promena? I da li narod podržava ove promene?

Osnovni potez u reformi javne administracije je s jedne strane reorganizacija, koja podrazumeva otpuštanje radnika zaposlenih u javnom sektoru, a s druge strane zapošljavanje nekih drugih osoba, članova političke stranke koja je na vlasti. Da li je to istinska promena?

Preduzeća u restrukturiranju imaju tri opcije: odugovlačenje i ostavljanje statusa kvo, prodaju ili likvidaciju. Najpoželjnija i jedina ispravna opcija je prodaja preduzeća. Da li su se pojavili neki kupci za oko 150 preduzeća koje finansira država? Zbog čega nisu valjale lične karte preduzeća koje su jasno prikazivale stanje u firmama koje treba prodati? Da li će potencijalni kupci znati šta kupuju?

Uspostavljanje fiskalne konsolidacije, stabilnosti dinara i smanjenje zaduživanja moguće je jedino uz adekvatne mere ekonomske politike. Da li Srbija ima jasnu ekonomsku politiku kad narodu nije jasno ni ko vodi ministarstvo privrede, ko je na čelu ministarstva finansija i zašto je smena jedino rešenje za neadekvatan predlog ekonomskih i drugih mera?

Iskorenjivanje sive ekonomije moguće je uz donošenje i doslovnu primenu zakona. Stvaranje privilegovane klase, neprimenjivanje zakona na sve, ne privođenje odgovornih lica pravdi, korumpirano sudstvo, guranje sudskih slučajeva pod tepih ili zaključavanje u fioke kako bi zastareli, ne stvara odgovorno društvo čiste ekonomije.

Smanjenje plata i penzije je mera na koju niko ne pristaje a koja će po svoj prilici biti sprovedena, sad je pitanje samo najvažnijeg a to je procenat smanjenja istih. Umanjenje plata i penzija dovešće do nezadovoljstva naroda, demotivisaće radnike, smanjiće učinak radne klase, proizvešće potrebu za promenom vlasti. Da li su strane ekonomske institucije toliko moćne da svojim predlozima i idejama mogu da utiču na vođenje ekonomske politike u Srbiji, ili "rukovodioci" države Srbije smatraju da je jedino rešenje poslušati savete ekonomskih stručnjaka iz monetarnih organizacija koji diktiraju uslove ekonomskog ponašanja malim zemljama?

Opozicija zamera vlasti u Srbiji prekomerno zaduživanje, povećanje broja nezaposlenih, i ne dovođenje novih investitora. Kako opozicioni lideri navode, u Srbiji dolazi do sve većeg zaduživanja, otpuštanja radnika, najavljeni su smanjenje plata i penzija a novih investitora nema. Investitori su uglavnom oni sa kojima je pregovarala prethodna vlast. Osim prodaje "Jat ervejza" i planiranje izgradnje "Beograda na vodi", nijedna krupnija investicija nije sprovedena u Srbiji od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, ističu predstavnici opozicije u Srbiji.

Autor: Jelena Dragosavac, Glavna i odgovorna urednica nedeljnika "Glas naroda"